Други светски рат, најразорнији који светска историја познаје, започео је нападом нацистичке Немачке на Пољску, 1. септембра 1939. године.
Пошто је Пољска нападнута, Британија и Француска ступиле су 3. септембра у рат против Немачке, у складу с гаранцијама претходно датим Пољској. Овога пута западне демократије биле су одлучне да не попусте пред агресивним понашањем Немачке, како се догодило у случају Чехословачке.
Нападу на Пољску и њеној подели претходио је споразум Немачке са Совјетским Савезом. У Москви је 23. августа, недељу дана пре агресије на Пољску, потписан споразум министара спољних послова две земље Јоахима Рибентропа и Вјачеслава Молотова.
Споразуму Берлина и Москве, који је изазвао запрепашћење на Западу пошто се Стаљин одлучио на споразум са Хитлером, претходило је вишемесечно преговарање представника Британије и Француске у Москви, узалуд.
Осим уништења Пољске, пакт Рибентроп Молотов предвидео је и низ других мера. Тајне одредбе подразумевале су сагласност на тему освајања земаља прибалтика, Литваније, Летоније, Естоније, при чему је отворено и питање Финске. Све те територије биле су саставни део предреволуционарне Русије. Совјетски Савез је исто тако инсистирао на преузимању Бесарабије, у међуратном периоду румунске територије.
Уследила је корекција, накнадно усаглашавање Берлина и Москве, што је подразумевало измену линије разграничења на простору окупиране Пољске у корист Немачке, а у замену је Литванија, првобитно намењена Немачкој, препуштена Совјетима.
Минхенским споразумом септембра 1938. Чехословачка, земља која је у међуратном периоду била оличење доследне демократије подразумевајући и успешан економски модел, препуштена је агресији нацистичке Немачке. У Лондону и Паризу је постојала нада да ће попуштањем рат бити избегнут. Немачка међутим ни тако срамно попустљиво понашање западних демократија није поштовала.
Трагедији Чехословачке претходили су други агресивни потези Берлина, попут анексије Аустрије марта 1938.
Слична је била ситуација с агресијом Мусолинијеве италије на Етиопију октобра 1935. и анексијом те земље по окончању бруталног рата, односно њеним припајањем Италијанској источној Африци. Шта више, Британија и Француска су уступиле извесне територије у Африци фасистичкој Италији, у нади да ће се Рим окренути западним савезницима, на простору данашње Либије, као и југу Сомалије.
Други светски рат започео је нападом на Данциг, односно Вестерплате, 1. септембра у 4.45 сати ујутро, који је извела немачка крстарица „Шлезвиг Холштајн“.
Паралелно, немачко ратно ваздухопловсто започело је бомбардовање пограницне варошице Веилун.
У међуратном периоду Данциг, на пољском Гдањск, био је слободни град као компромис између интереса Немачке и Пољске. Огромну већину популације сачињавали су Немци, остатак словенска популација чији је проценат лагано растао, Пољаци и Кашуби.
Када је Совјетски Савез 17. септембра упутио трупе на тло Пољске, с циљем претходно договорене поделе, Пољска је реално војно већ била поражена.
Из оквира европског континента рат је изашао пошто је Канада 10. септембра 1939. године објавила рат Немачкој.
Други светски рат, који је тада започео, био је последица опредељења нацистичке Немачке да изврши ревизију резултата Првог светског рата.
Не само Немачка и Италија и Јапан били су одлучни да се изборе за нову поделу света. У том смислу највише је у међуратном периоду помињана нова подела колонија.
Амбиције нацистичког вођства биле су међутим много веће.
Опсесија Адолфа Хитлера било је освајање пространстава Совјетског Савеза, што је видно већ из његове програмске књиге „Моја борба“ чији се први део појавио још 1925.
По свему судећи, био је опседнут самообманом да је та огромна ресурсима пребогата земља разорена бољшевизмом, да је неспособна да се брани, те да ће бити релативно лак плен. Део те бесмислене представе била су његова расистичка уверења, која су уосталом била свеприсутна међу Немцима и деценијама пре појаве нацизма.
Паралелно, што је доприносило његовим сасвим нереланим плановима, Хитлер је био уверен да су западна демократска друштва неповратно дегенерисана, те да не могу бити озбиљан противник.
Званични Рим, са друге стране, био је опседнут прерасподелом колонија, највише у Африци, али и овладавањем читавим појасом Средоземља, са потпуно нереалним циљем стварања велике империје која је за узор имала античко Римско царство.
Јапан је такође тежио прерасподели колонија, у Источној и Југоишточној Азији, као и на Пацифику. С том разликом, што је Токио званично прокламовао ослобађање азијских народа од европског колонијализма. Практично, то је подразумевало успоставу мреже сателитских држава у Азији и на Пацифику, формално суверених, што је делом остварено још у међуратном периоду, попут Манџурије.
У првој фази рата Немачка је после западне половине Пољске окупирала низ европских земаља, Данску, Норвешку, Белгију, Холандију, Луксембург. Средином лета 1940. године поражена је и делом окупирана и Француска, што је код њених традиционалних савезнка, као у Београду, изазвало тешку констернацију.
По поразу Француске у директном ратном сукобу са Немачком налазила се само Британија. Истина, САД су, иако још увек званично неутралне, поступно помагале ратне напоре Британаца. Званично Сједињене Државе су неутралност прокламовале 5. септембра 1939.
Краљевина Југославија и Грчка нападнуте су, поражене и окупиране, априла односно маја 1941. године.
Преломни догајај Другог светског рата био је напад Немачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941.
Првих месеци продор немачких трупа унутар совјетске територије био је изненађујуће брз. Методом клинова оклопних јединица којима су заокруживане велике зоне, освојене су огромне територије, заробљене стотине хиљада припадника Црвене армије.
Крајем те 1941. ситуација је међутим почела да се мења. САД су директо ступиле у рат после напада Јапанаца на Перл Харбур, водећу поморску базу Сједињених Држава на Пацифику, 7. децембра 1941.
Паралелно, Совјети су зауставили Немце под Москвом, на самим прилазима граду. Битка за Москву (октобар 1941/јануар 1942) била је прва совјетска победа у том рату.
Слом Немачке наговештен је тешким поразом Немаца код Стаљинграда почетком фебруара 1943. Посебно, након грандиозне тенковске Курске битке, током јула и августа те године пораз Немачке био је питање времена.
Отварањем другог фронта, прво у Италији 1943, а потом и у Нормандији, односно Француској, западни савезници извршили су додатни притисак на Немачку. Италија је капитулирала 8. септембра 1943, односно капитулација је тада објављена.
Пре искрцавања на Сицилији Немачка је већ била поражена у Африци, где су немачке трупе помагале Италијанима, у почетку са извесним успехом. Основни циљ био им је запоседање Суеца, како би Британска империја била пресечена. Британци су их међутим потукли код Ел Аламејна, на северозападу Египта, септембра/октобра 1942. године.
Наредни крах Немаца у Африци уследио је пошто су Американци овладали француским поседима у Магребу, Мароком, Алжиром, Тунисом, да би потом уследило искрцавање на Сицилији, заједно са Британцима.
На Пацифику, Јапану је успело да овлада огромним пространствима, од приобаља Кине, све до Бурме, данас Мјанмар, укључујући француску Индокину (Вијетнам, Камбоџа, Лаос), Малезију, Сингапур, Филипине, готово целокупну Индонезију, тада холандску, острва Пацифика.
У Европи, рат је окончан поразом Немачке, пошто је Берлин пао. Безусловна капитулација Немачке потписана је 8. односно 9. маја 1945.
Било је истина местимично још извесног отпора, као у Југославији, до 15. маја.
На другим крају света, са Јапаном, рат је настављен. Капитулација Јапана потписана је тек 2. септембра 1945. године, након америчких напада атомских оружјем на Хирошиму и Нагасаки, 6. односно 8. августа 1945. Капитулацијом Јапана Други светски рат је окончан.
Рат у ком је учествовала укупно 61 држава, најразорнији у историји човечанства, донео је неизмерна разарања, страдања, злочине до тада непојмљивих размера. Страдале су десетина милона људи, више од 70 милиона.
Већина жртва били су цивили, највише Руси, односно грађани Совјетског Савеза, Кинези, Пољаци, Јевреји, до шест милиона, Индонежани, Индуси, Срби.
Свет који је претходно постојао, укључујући и квалитет живота оних који су имали срећу да преживе, трајно је разорен.
Фото: wikimedia US Coast Guard
