Преображење Господње, које се обележава 19. августа, један је од најзначајнијих хришћанских празника у Србији, али и шире у православном свету.
Преображење Господње је дан када се, према Јеванђељу, Исус Христос преобратио на гори Тавор, пред својим ученицима – Петром, Јаковом и Јованом. Том приликом је Његово лице засијало као сунце, а хаљине постале беле као светлост. Појавили су се пророк Мојсије и Илија, и чули су се речи Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, Њега слушајте.“
Обичаји и традиција у Србији
Преображење је дан пун симболике у српској традицији, где се преплићу хришћанска вера и древна народна веровања.
Освећење грожђа
Грожђе је главни симбол овог празника. На литургији се први пут освећује и једе ново грожђе – до тада се, по обичају, не једе. Људи доносе грожђе у цркву у плетеним корпицама, а потом га деле са другима, што симболизује заједништво и благослов рода.
Промена времена
Постоји веровање да се на овај дан „преображава природа“ – ноћи постају хладније, дани краћи, и наговештава се крај лета. Народ каже: „Преображење – сунце све блаже греје“ или „Од Преображења, све се преображава.“
На Преображење се отвара небо – верује се да се у поноћ небо отвара на тренутак и да се може видети Рај, али само праведни могу то да доживе.
Змије се повлаче – после овог дана, „змије и гмизавци више не излазе“, што симболизује крај најопаснијег дела лета.
Ко се тог дана у води умије или окупа – биће здрав целе године.
Ко се посвађа или закуне на Преображење, целе године ће га пратити немир. Зато је ово дан када се треба помирити, опростити, или заћутати.
novosadska.tv
