Бранислав Калмар из Бачког Петровог Села код Бечеја отворио је фирму која се бави производњом опреме за узгој кечиге, ретке и заштићене врсте рибе, која је све траженија на домаћем и иностраном тржишту.
Позната и као чига ово је једна од најцењенијих речних риба, посебно у источној Европи где се од њене икре прави деликатес – кавијар.
– Ако сте у неком ресторану поручили кечигу, највероватније сте пробали рибу која је произведена управо захваљујући нашој опреми и произвођачу Сабо Арпаду из Бечеја – каже Калмар, једини произвођач опреме за вештачки узгој кечига на Балкану.
Дугоноса кечига спада у миграторне врсте животиња и то у анадроме врсте риба, а то значи да одрасле јединке из мора пливају узводно до поточића у ком су се излегле, да би се онда као младе рибе, поново вратиле у море, слично као што то чине и лососи.
Ради од базена до осветљења
– Потражња за кечигом је, морам признати, велика и управо зато сам одлучио да кренем у развијање опреме за вештачки узгој ове рибе. Како бих помогао да се овој проблематици приступи одговорно уз поштовање закона и природе – каже Калмар.
Како је кечига једна од најосетљивијих и најугроженијих риба, њено изловљавање је законом забрањено. Кечигама које живе у нашим рекама су мрестилишта горњи токови Дунава, Саве и Драве, а крајњи циљ је Црно море.
Нажалост, изградњом хидроцентрала Ђердап тај пут је пресечен пре више деценија и ове јадне животиње су практично „остале заробљене“ између крајња два одредишта.
– Цео систем за вештачки узгој састоји се од 40 базена, зависно од величине просторије. Иста вода кружи базенима и риба у њој живи око три и по месеца – објашњава овај Бечејац, истичући да његова фирма обезбеђује све што је потребно за узгој, од базена до система за филтрирање воде, вентилацију просторије и адекватно осветљење.
Кечиге су „живи фосили“
Популација кечиге која и даље плива у нашим рекама изузетно је мала са слабом тенденцијом пораста броја јединки, а јако је осетљива на загађења река.
Поред тога што се нашла заглављена „између истока и запада“, ова врста је „живи фосил“ и једна је од најстаријих врста животиња на планети. Примера ради, кечиге су пливале рекама док су диносауруси господарили копном и морем.
– Ове рибе хране се искључиво концентратом који се набавља из Немачке. За 1,1 кг хране добија се 1 кг рибе што је одлична рачуница и то је најисплативија риба за узгој код нас – открива Калмар.
Иначе, из домаћег узгоја, у Србији, годишње се произведе око 15 тона ове високо квалитетне рибе. Кечига може да нарасте и до 20 кг, али и да се гаји до величине од неких 350 грама, јер јер толико траже ресторани.
У Србији се продаје по цени од 2.000 динара за 1килограм, а да би се произвела на овај начин треба уложити око 1.300 динара по јединци.
Осам година радио на усавршавању технологије
Калмар истиче да, ако неко жели да крене у овај посао, требаће му од 45.000 до 55.000 евра, зависи од објекта. Наравно, мораће да региструје пољопривредно газдинство у АПР-у и може се тим пројектом пријавити на све конкурсе – општинске, покрајинске, државне као и преко ИПАРД-а.
Његова фирма постоји две године, али се, каже, осам година радило на усавршавању технологије процеса производње.
Да је размишљао и о ефикасности и о уштеди у исто време говори и овај податак: систем користи пумпе које имају минималану потрошњу струје у односу на неку рибљу фарму. Калмар поручује да ће свако ко је кретиван и жели да се посвети овом послу, сигурно успети.
agroklub.rs/ekapija.com/novosadska.tv
Foto: Pixabay
