Како је изгледао просечан југословенски дом? Кад бисте на тренутак ушли у неку епизоду „Позоришта у кући“ или „Врућег ветра“ и прошетали „стереотипним“ станом, видели бисте браон регал од пода до плафона или од зида до зида, шарене тапете, транзистор, кауч са две фотеље, урамљени Вилеров гоблен (обавезно), а вероватно би се у дневној соби нашла и слика уплаканог дечака, за коју се везује и језива урбана легенда.
Позната репродукција, једно од најпопуларнијих послератних уметничких дела, некад је била део сценографије многих југословенских домова, а могли сте да је видите и у Лондону, Берлину, Москви, Будимпешти, Риму… Педесетих година прошлог века, само у Великој Британији продато је више од 50.000 копија. Слика можда није достигла славу „Мона Лизе“ или Монеових „Локвања“, али је деценијама важила за глобалну опсесију.
Ево шта се догодило дечаку који плаче
Аутор је италијански сликар Ђовани Браголина (1911–1981), познатији под псеудоним Бруно Армадио. Урадио је колекцију дела са истим мотивом – уплакана деца и сирочићи, које је проналазио по сиромашним квартовима.
View this post on Instagram
Наводно, док је сликао овог дечака пришао му је свештеник и открио му да је малишан, по имену Дон Бониљо, побегао након што је сведочио страшном призору – видео је како му родитељи гину у пожару.
Пошто уметник ту причу није схватио као упозорење, његово дело постало је – уклето. И заиста, за слику је везано безброј мистериозних догађаја.
Више пожара због једне слике
Први је забележио британски „Сан“ 1985. године, у тексту под називом „Проклетство дечака који плаче“. У чланку је описано искуство Меј и Рона Хола, чија је кућа у Ротердаму изгорела до темеља. Узрок пожара био је тигањ који се запалио, уништивши скоро све – осим „Дечака који плаче“. Не знајући како да објасне ситуацију, Холови су тврдили да пожар није изазвала посуда, већ – слика.
Пошто је популарни британски лист одувек имао таблоидну репутацију, читаоци су у неверици одмахивали руком. Међутим, убрзо се појавио ватрогасац из Есекса који је гасио пожаре на 15 различитих места. Рекао је да је у кућама и становима све било уништено, осим, погађате, копије фамозног портрета.
Једна кућа у Сарију изгорела је шест месеци након што је власник купио „Дечака који плаче“, а ватра је прогутала и познату пицерију у Норфолку, оставши само дотично платно. Многима је језа пролазила кроз кости када би се сетили приче о жени са острва Вајт, која је спалила свој примерак слике, након чега ју је задесила ужасна несрећа.
Мистерија дуго није била решена, а поборници теорија завере убеђивали су свет да је дух сиромашног детета заробљен у слици и да сузама покушава да угаси ватру која му је отела родитеље. Дејвид Кларк, истраживачки новинар, детаљно је истраживао ову причу и дошао до података да део о пожару није истинит, као и да дечак није био сироче, већ мали модел ког је Армадио ангажовао.
zena.blic.rs/novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Nermeen Mohamed – Art Lovers
