Мождани удар настаје када дође до прекида или значајног смањења дотока крви у део мозга, што доводи до оштећења можданих ћелија услед недостатка кисеоника и хранљивих материја. Без брзе интервенције, делови мозга могу неповратно да се оштете.
Постоје чак три врсте можданог удара: исхемијски удар (најчешћи – 80-85%), када долази до зачепљења крвног суда у мозгу; хеморагични удар, када долази до пуцања крвног суда у мозгу и крварење у мождано ткиво, а најчешћи узроци су висок крвни притисак, анеуризма, траума, крвне болести. Последња врста је ТИА (транзиторна исхемијска атака) или „мини удар“, када долази до привременог смањења дотока крви у мозак (симптоми нестају у року од 24 сата). То је упозоравајући знак за могући велики удар.
Симптоми можданог удара
Симптоми се јављају изненада и укључују слабост или одузетост једне стране тела (рука, нога, лице, посебно асиметрија лица), проблеми с говором (муцање, неразумљив говор, тешкоће у разумевању), проблеми са видом (на једно или оба ока), губитак равнотеже, вртоглавица, нестабилан ход, изненадна јака главобоља без очигледног разлога и конфузија или губитак свести.
Превенција можданог удара
Како не би дошло до можданог удара веома је важна контрола крвног притиска. Већина лекара наглашава да је то најважнији фактор!
Веома је битна и здрава исхрана, која укључује мање соли, масти и шећера. Поред здраве исхране, битна је и физичка активност – бар 30 минута дневно, као и престанак пушења, ограничење алкохола.
Они који имају дијабетес, висок холестерол или срчане болести морају редовно узимати терапије и контролисати срчане болести.
Шта радити у случају удара?
Прва ствар је одмах позвати хитну помоћ, не чекати да „прође“.
Не давати пацијенту храну или пиће, као ни лекове (осим ако лекар није саветовао другачије).
Запамтити време појаве симптома, које је веома важно за даљи процес лечења.
novosadska.tv
Foto: unsplash.com
