Потпредседница Владе Србије и министарка Адријана Месаровић обишла је данас на Златибору почетак радова на изградњи рециклажног дворишта за које је то министартство издвојило више од 280 милиона динара.
„Подржали смо пројекат како би унапредили управљање отпадом у општини Чајетина. Он је од стратешке важности за привредну активност, а имајући у виду број објеката који се баве угоститељском делатношћу која има за последицу много комуналног отпада који се негде мора дистрибуирати. Такође је од великог значаја и за локалну заједницу, за становништво“, казала је Месаровић.
Она је навела да је пре увођења извођача у радове које финасира министаство, Комунално јавно предузеће Златибор (КЈП) из Чајетине у припремне радове уложило 65 милиона динара, а да ће, према првим проценама, бити неопходно још 150 милиона динара који ће бити усмерени у опремање рециклажног дворишта, односно набавку опреме, трансфер станицу, вагу, пресе.
„Трудићемо се да подржимо и набавку опреме како би овај пројекат био у целости функционалан, имаће еколошке и економске бенефите и унапредиће функционисање и квалитет живота грађана, односно функционисање општине. Увек ћемо подржати овакве пројекте, јер олакшавају привредну активност, а самим тим привлаче инвеститоре“, рекла је Месаровић.
Она је додала да је ово једини пројекат овакве врсте који подржавају у Србији, као и да подржвају све пројекте који се тичу унапређења и повећања туристичке понуде која је у функцији привредне активности као и повећања свих капацитета у индустријским зонама у циљу привлачења нових инвеститора, отварања нових погона и радних места.
Директор КЈП „Златибор“ Срђан Пантовић казао је да ће на локацији рециклажног дворишта бити две одвојене секције, једна је трансфер станица за чврсти и комунални отпад, а другу ће користити грађани који ће моћи да одлажу 18 врста отпада, међу којима су и грађевински отпад, зелени, електронски и други.
„Годишње чврстог и комуналног отпада на нашој територији има око 10.000 тона што је прилично велика количина, а у њу не улази грађевински или зелени отпад. Ми у Чајетини и на Златибору имамо систем примарне селекције и рециклажни отпад се тренутно збрињава ван територије општине, остатак комунално-мешаног отпада одлажемо на старој депонији (јер је затворен РЦУО ‘Дубоко’ код Ужица). Увођењем рециклажног дворишта и ту ћемо количину знајачјно смањити. Тренутно на суви и селктовани отпад тежински отпада 30 одсто што је запремински 50 одсто“, казао је Пантовић.
Председник општине Чајетина Милан Стаматовић је навео да је та општина још пре 10 година схватила озбиљност ситуације, одлагања чврстог отпада и селекције на месту настанка, да је локација за овај прокејат припремана постепено, а да до краја грађевинске сезоне очекује да се приме прве количине селектованог смећа.
„Нама предстоји озбиљан труд и рад, разговори и едукације грађана како би пременили све европске и светске стандарде и да покажемо да и у Србији може да се направи рециклажно двориште и да отпад буде бизнис, а не проблем“, поручио је Стаматовић.
