Света Макрина Млађа била је хришћанска подвижница и монахиња из Кападокије (данашња Турска).
Потиче из једне од најсветијих и најобразованијих породица у раној Цркви – ћерка Свете Емилије и сестра Светог Василија Великог, Светог Григорија Ниски и Светог Петра Севастијског. Због тога је често називају и „четврта светила Кападокије“.
Макрина је била изузетно образована, мудра и побожна. Након ране смрти свог вереника, одлучила је да се посвети Богу и подвижничком животу. Са мајком је основала манастир, где је живела у посту, молитви и служењу другима. Посебно се истицала смиреношћу и трпљењем у болести, коју је подносила без жаљења до саме смрти.
Сачувано је дело њеног брата, Светог Григорија Ниског, под насловом „О души и васкрсењу“, у којем је описан последњи разговор између њега и Макрине. У том разговору она са дубоком философијом и вером говори о бесмртности душе, васкрсењу и вечном животу. Тиме је постала једна од првих хришћанских теолошкиња.
По народном веровању, Света Макрина је била и заштитница болесних жена, нарочито оних које болују од стомачних и женских болести. Њој се жене моле за здравље, плодност и пород.
Обичаји у Србији
Света Макрина није широко прослављана као неке друге светице, али је у појединим деловима Србије (нарочито у источним крајевима и у манастирима) веома поштована као монашка светитељка.
Жене данас не перу, не раде ништа „тешко“, из поштовања према жртви и подвижништву Свете Макрине. Нарочито то поштују жене које имају здравствених проблема.
Верује се да молитва помаже онима који желе да стекну унутрашњи мир и истрајност у искушењима.
У неким селима, биле су познате „Макринске воде“ – извори код којих су се жене умивале ујутру на дан Свете Макрине, верујући да ће им то донети здравље.
Нека манастирска братства посвећена подвижништву и духовном животу узимају Свету Макрину као своју заштитницу.
Данас је често поштују православне монахиње и монаси, као узор монашке смерности и разума.
novosadska.tv