Свети Илија Громовник (Илиндан) је велики хришћански празник који се слави 2. августа, а у српском православном народу овај светитељ има изузетно важно место, а његов дан прати низ народних веровања, обичаја и поштовања.
Свети Илија је старозаветни пророк, веома поштован и у хришћанству и у јудаизму и у исламу. Рођен је у Тесвији, у 9. веку пре нове ере. У Библији се описује како је својом молитвом изазвао сушу која је трајала три године, а потом и позивом Богу призвао кишу.
Посебно се памти његов „вазнесенски крај“ — није умро, већ је узнет на небо у огњеним колима са огњеним коњима, што је симболично пренето у народ као повезаност са ватром, муњом и громом.
У народној традицији, Свети Илија је господар муња, грома, грмљавине и временских непогода. Народ верује да Свети Илија „пуца громовима“, „тера ђаволе“, да муња коју он пошаље не може пасти „на свето“ већ само тамо где се крију зли људи и нечисте силе.
Обичаји које ваља испоштовати- пчелари не треба да дирају кошнице
На Илиндан се не ради — не ору, не копају, не перу веш, не праве никакви тежи послови. Верује се да ће Свети Илија казнити оне који тог дана раде, јер се сматра „страшним“ светитељем.
Сматра се да би рад могао изазвати олују, град, па чак и да „гром удари кућу“.
Тог дана се пази на муње и громове — људи не излазе напоље током грмљавине и не помињу име светитеља наглас.
У неким крајевима се није ложила ватра.
Светог Илију славе многи сточари и чобани, јер се верује да он чува стада од грома и звери.
У неким крајевима, пчелари на Илиндан не дирају кошнице, јер се верује да је тај дан важан за плодност и здравље пчела.
После Илиндана се каже: „Од Светог Илије сунце све мило до силно“.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Televizija Hram
