Ауторски текст за БОРБУ пише: Бојан Панаотовић
У мрачној балканској крчми, да употребимо ту стару добру Крлежину метафору вазда је било непочинстава, зле крви, заједљивости и братоубилаштва. Ваљало би из тог, ничеовски речено, вечног враћања истог изаћи кроз праштање, суочавање са сопственом прошлошћу и добросуседство а не, рецимо, кроз креирање војног савеза коме од пре неколико месеци сведочимо а коме су приступили Загреб, Тирана и Приштина а чији су циљеви антисрпски. Није то ништа ново. Ову коалицију оличену у балистима и усташама гледали смо на историјском делу од 1941. до 1945. године и за плод је имала стотине хиљада побијених и прогнаних. Јасеновац и остали логори смрти врх су леденог брега општег погрома над Србима током Другог светског рата. Као и свака злочиначка творевина и ова квислиншка балканска осовина распала се паралелно са распадом нацизма и фашизма. Но, неки сматрају да посао није завршен. О томе смо могли да слушамо на концерту Перковића и Загребу. Та манифестација показала је колико би било спремних да поново крену у нови геноцид. Отуда, кад Грлић Радман и остали кажу да је национални интерес Хрватске да Црна Гора уђе у ЕУ, не мисле они нити на ЕУ нити на црногорско добро већ им је интенција најпре да Подгорицу увуку у србофобну балканску коалицију која ће континуирано и истрајно радити против Србије и интереса Срба у региону. Да ће овај наум бити тешко спровести у пракси Грлић Радман, Пицула, Ђенеро и остали србофоби увидели су 2020. године када је народ на изборима оборио Ђукановићеву власт дочим је један од кључних постулата нове победничке снаге био побољшање односа са Србијом а које је управо Ђукановић у позној фази своје владавине урушио. Такође, србофобна менажерија треба да рачуна са чињеницом да сва релевантна истраживања у Црној Гори показују да је СПЦ институција која ужива највећи углед и највеће поверење грађана Црне Горе. Историјски бекграунд такође не иде у прилог сновима Загреба јер су Србија и Црна Гора одувек биле савезнице. Мека моћ коју Србија емитује таква је да већински грађани Црне Горе гравитирају Београду док Загреб далеко заостаје. Чињеница установљена на попису а која казује да је Срба у Црној Гори око 35%, а да српским језиком говори највећи број грађана Црне Горе такође представља непремостиву препреку за подле планове Загреба да увуче Црну Гору у антисрпску балканску коалицију. У контексту свега реченог за Србију је готово ирелевантно да ли ће Црна Гора ући у ЕУ или не али је од суштинског значаја, штавише њен је национални интерес, да јој Црна Гора буде пријатељска држава која ће неговати европску тековину добросуседства те да не буде део антисрпске осовине Загреб – Приштина – Сарајево – Тирана. Имајући све речено у виду Србији би више одговарало да Црна Гора уђе у ЕУ него да не уђе јер би унутар ЕУ имала још једну државу која би јој могла бити савезница као што је то сада Мађарска или макар земља која ће јој бити веома блиска као што су на пример Кипар, Шпанија, Словачка, Грчка, Румунија… Сума сумарум, на жалост Загреба, Грлић Радмана и дела политичке позорнице у Црној Гори, од ње се неће моћи створити антисрпска држава, прокси Загреба или нека криптоусташка творевина(унутар ЕУ или изван ње). Она то није била никада у својој историји а онај ко је то покушао да направи изгубио је власт.
