Потези блокадера, политичка амбиција ректора Ђокића, као и претварање факултета у политичке одборе узима свој данак.
Наиме, од тренутка када су блокадери и опозициони политичари одлучили да за своју борбу искористе српску младост и образовни систем почео је суноврат факултета и високог образовања у нашој држави.
У Србији постоји осамнаест универзитета, од којих је осам основано и финансирано од стране државе, док је десет универзитета у приватном власништву.
Креатори обојене револуције су покушали да уздрмају државу заузимањем универзитета који су финансирани од стане државе и то пре свега кроз физичку контролу и блокаде кључних факултета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Резултат осмомесечних блокада данас можемо да видимо на делу.
Са једне стране имамо пропалу школску годину, запуштене и руиниране зграде факултета, децу на улицама која су без обавеза, задојена причом да мењају Србију, а да притом ни не знају који људи, којим програмом и на који начин мењају друштво на „боље“.
Са друге стране постоји много већи и дубљи проблем чије ћемо последице осећати деценијама. Један од тих проблема јесте чињеница да су професори у средњим школама и на факултетима изгубили сваки ауторитет.
Онај професор који је желео да ради и часно заради своју плату, а уз то и да пренесе знање својим ученицима је називан погрдним именима, док су професори који су у већини случајева наслоњени на разне НВО и повезани рођачким и интересним везама постајали хероји блокадера.
Такође, један од већих проблема је блокадерско уништавање државних универзитета, што можемо да видимо на примеру табела и уписних квота.
Из приложене табеле јасно може да се види да факултети који су у највећој мери предводили блокаде имају највећи проблем са уписом нових бруцоша.
Сваки родитељ који је био у финансијској могућности послао је своје дете на студије у иностранство, а они преостали који нису желели да ризикују да ли ће група блокадера и анархиста да блокира државне факултете од јесени, уписали су своју децу на приватне универзитете.
Поставља се питање, ко ће бити одговоран за пропаст државних универзитета?
Да ли ће ректор Ђокић схватити шта је урадио када је подржао и подстицао блокаду рецимо универзитета у Београду који представља највишу, најстарију и највећу институцију високог образовања у нашој земљи.
Да ли су блокадери свесни да су зарад страних интереса и жеље за доласком на власт по сваку цену, без подршке народа, уништили институцију која води порекло још из XИX века, од 1808. године, када је Велику школу основао Доситеј Обрадовић?
Крајње је време да одговорни одговарају за образовни и културни геноцид који је извршен над високим образовањем у нашој земљи.
Фото: Танјуг Сава Рдовановић
