Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да нема ништа против да ректор Универзитета у Београду буде лидер опозиције и да има политичку амбицију, али да не може да инструментализује универзитет и користи га као платформу за политички рад.
Станковић је рекао да не оспорава право да неко буде део политичког живота и да има политичку амбицију, али да је проблем то што, како каже, ректор Владан Ђокић лидерство у опозицији гради на томе што је Београдски универзитет дуго био дисфункционалан.
“Немам проблем с тим да он (Ђокић) буде лидер опозицији, али имам проблем с тим да лидерство у опозицији гради на томе што је Београдски универзитет био дуго дисфункционалан. Ја с тим имам проблем, немам проблем са Ђокићем као личношћу, нити са Ђокићем као политичком личношћу“, рекао је Станковић за К1 телевизију.
Он је навео да би волео да разговара са Ђокићем као ректором Универзитета у Београду који, како је рекао, има извршно овлашћење да координира рад свих факултета тог универзитета и који може да иницира процес наставе.
Станковић је рекао да су преговори са представницима универзитета били дефинисани још у априлу и да је премијер Ђуро Мацут поставио две кључне ствари – да се образовни процес одвоји од политике и направи мораторијум од 120 дана на блокаде факултета како би се надокнадила настава и испитни рокови.
“Да је тада то било прихваћено и да је тада Ђокић био ректор Београдског универзитета, а сви остали ректори се повели његовим примером, сада бисмо имали комплетирану школску годину и започете испите и много лакше би било свим студентима, без обзира на то да ли су студенти у блокади, ‘ћаци’ или ови трећи, сви би лакше данас студирали“, казао је министар.
Станковић је додао да у том случају ни поделе не би биле тако дубоке нити би постојале толике тензије, а факултети не би били платформа за политичке сукобе и спорове.
“Студенти ће сада морати брже да се припремају за испите, наставници ће морати да раде шест дана у недељи да би надокнадили наставу, деца ће примати много више информација о градиву него што би примали да је то ишло постепено. Овако се јуримо са првим новембром када треба да се закључи читава школска година и било би добро да се узме ‘тајм аут’ од политике и инструментализације универзитета у политичке сврхе“, рекао је Станковић.
На питање о томе да ли се студенти окрећу приватним факултетима, Станковић је рекао да ће се то видети када прођу пријемни испити и упис нове генерације бруцоша, и подсетио да су одобрене уписне квоте као и прошле године, а да ће се видети да ли ће бити и испуњене.
“Пријемни испит је померен. Ви имате већ генерацију матураната која чека пријемни и живи у некој врсти неизвесности, а то је последица социјално-економских и политичких процеса који се дешавају већ седам и по месеци у нашем друштву“, рекао је Станковић.
Он је рекао да су квоте одобрене као израз добре воље универзитетима и да се отвори перспектива наредним генерацијама академаца, и додао да је у тренутку када су одобрене квоте већина факултета радила, а да само три или четири факултета Београдског универзитета нису имала наставу.
“Свима је било јасно да нема нове школске године док се не заврши стара. Како можете преузети обавезу према новој генерацији студената а да не знате шта ће бити са старим“, рекао је Станковић.
Он је истакао да преговори са ректором Универзитета у Београду Владаном Ђокићем нису били лаки, али да се на крају сада ипак ближимо и првим испитним роковима.
Он је за ТВ К1 оценио да је оно што се протеклих месеци дешавало на факултетима оставило трага на репутацију државних универзитета, да је показало неке мањкавости и нужност да се неке ствари промене у систему високог образовања, као и да се ствари постепено нормализују.
“У овој атмосфери могу се разматрати различите опције, али тема није промена већ нормализација стања. То је и даље наше очекивање, и још увек није засновано на довољно стабилним основама да бисмо могли рећи да је мисија обављена“, казао је Станковић.
На питање ко сада одлучује о наставку блокада на факултетима, студенти или управе факултета, Станковић је рекао да је по закону највећа одговорност за стање на универзитету на управама факултета и на ректорату од којих се, каже, очекује да позову студенте да се врате нормалном режиму.
„Универзитетски наставници који су у улогама пословодних органа, односно у улогама продекана и декана, односно ректора и проректора, су људи који се брину о функционисању универзитета“, рекао је он.
Навео је и да верује у снагу свести студената више него у ауторитет професора и декана.
“Лично не очекујем неке нарочите резултате, али мислим да ће сами студенти еволуирати у својој свести да им је право на образовање у овом тренутку централна ствар у животу и да су шансе које нуди образовни систем шансе за њихово боље коришћење. Оно што сам прочитао у саопштењу пленума студената ФТН-а у Новом Саду може представљати начин размишљања целе једне младе генерације“, закључио је Станковић.
Што се наставника тиче, указао је да од новембра па надаље неће моћи да се ради као што је било протеклих шест-седам месеци.
У том смислу је навео да је у оквиру стручног упутства истакнуто да они факултети који не испуне надокнаду наставе, неће имати финансирање.
„То стоји у стручном упутству. А шта ће држава? Оно што је примењивала и сада. Успоставиће нужну везу између рада и зараде. Онај ко буде радио, он ће добити плату. Онај ко не буде радио, неће добити плату. То је јасна порука за цео образовни систем, али то је порука и за сваког ко ради у овој земљи“, рекао је Станковић.
