Свети Атанасије Атонски, велики монах и оснивач монашког живота на Светој Гори, празнује се 18. јула.
Свети Атанасије Атонски рођен је у Трапезунту (данашња Турска) у 10. веку. Од малих ногу био је склон молитви и повученом животу. Постао је монах и након неког времена се повукао у испосницу на Светој Гори, у време када је Атон још увек био ретко насељен монасима.
Оснивач Великог Лавра
Византијски цар Никифор Фока, који је лично поштовао Атанасија, финансирао је изградњу манастира Велика Лавра 963. године, првог великог општежитељног манастира на Светој Гори. Атанасије је поставио строга монашка правила и тиме утемељио живот по типику који се и данас поштује у многим атонским манастирима.
Чудо у манастиру
По предању, када су монаси почели да гунђају због недостатка воде на месту где је грађен манастир, Атанасије је ударио штапом у стену – и из ње је потекла животворна вода. Тај извор и данас постоји и сматра се чудотворним.
Обичаји у Србији
Манастир Ћелије код Лајковца, у којем је живео и свети Ава Јустин Поповић, има велико поштовање према Атанасију Атонском.
У неким местима (нпр. у источном и јужном делу Србије), народ тај дан зове и Летњи Атанасије, и верује се да тада не треба радити тешке послове, јер је празник светитеља.
Свети Атанасије се сматра чуваром монаха, покровитељем подвижника, али и заштитником путника и људи који се повлаче у природу ради духовне обнове.
Неки народни обичаји повезују са заштитом од суше, јер је његово чудо с водом познато широм хришћанског света.
Још један обичај је поштован- посуде и судови морају да се држе затворени, како јер ако загрми ђаво ће помислити да иде Свети Атанасије и ускочиће у њих!
novosadska.tv
Foto: Pexels
