Сутон обојене револуције у Србији доноси различите нијансе црне боје.
У најбољем маниру нациста из опскурних минхенских тамних ноћи и загушљивих пивница силеџије из наших сокака кренуле су да траже линч неистомишљеника по улицама и становима. Не вреди ламентирати над чињеницом да у одређеном друштву и датом граду имамо екстремистичке групације спремне на све, опхрване мржњом и фрустриране неуспешним покушајем насилног преузимања власти без избора. Суштинско питање гласи – зашто надлежни органи и службе допуштају групи екстремиста да долазе испред било чије куће, опкољавају било чију зграду, зашто им се допушта да вређају и нападају слободне грађане ма којој странци да припадају док седе у кафићу? Зашто се допушта напад на главну и одговорну уредници једног медија? Долазак испред зграде у којој станује Милош Вучевић деценијама порука је да нико не треба да буде сигуран и да ће анархисти свакоме доћи под прозор. Органи реда и безбедности хитно морају сузбити овакве акције, не због Милоша Вучевића и његове храбре породице која се хулигана не боји, већ због јавног реда и мира и друштва у ком живимо које лако може да склизне у фашизам, а ако се то деси одговорни ћемо бити сви а не само они који размишљају и раде као фашисти.