У православном календару данас се обележава Полагање ризе Пресвете Богородице, празник који има дубоко духовно и историјско значење у животу Цркве.
Овај празник сећа се догађаја из 5. века, када је риза (одећа) Пресвете Богородице свечано пренета у Влахернску цркву у Цариграду, током владавине цара Лава I (457–474).
Према предању, двојица браће из Цариграда, Галибиј и Кандид, отишли су у Свету земљу и у Назарету посетили једну старију жену Јеврејку која им је показала одећу Богородице, коју је чувала као благослов и светињу. Њу су они, уз пристанак, понели у Цариград и положили у цркву у част Богородице у Влахерни. Од тог тренутка, риза се сматрала великом заштитом града. Касније, у време опсада Цариграда, веровало се да је чудесно сачуван захваљујући управо присуству ризе Богородице.
Полагање ризе Пресвете Богородице представља веру у заштиту Мајке Божије над хришћанским народом. Та одећа није само света реликвија, већ симбол Њене сталне заштите и присуства међу вернима.
Обичаји у Србији
Манастири и цркве посвећене Богородици често га обележавају свечано, као мали локални празник.
У неким селима се не ради, из поштовања према Богородици и као заштитници дома и породице.
Старији обичај говори да се на данашњи дан не пере веш, јер је то „ризино“, односно свет – Богородичин дан.
У неким крајевима, посебно у Херцеговини и западној Србији, пале се свеће у част Пресветој Богородици, уз посебну молитву за заштиту дома.
Верници који имају неки облик болести или патње обраћају се Богородици данас с надом у исцељење, јер је „Њена риза као оклоп милости“.
novosadska.tv
Foto: Pexels
