Петровдан је православни празник који се слави у част Светих апостола Петра и Павла, једних од најважнијих личности хришћанства. То је велики летњи празник у народу, дубоко укорењен у традицији и обичајима, посебно у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини.
Петровдан је посвећен Светом апостолу Петру, Христовом најближем ученику, кога је Исус назвао „каменом на коме ће сазидати Цркву“ и Светом апостолу Павлу, некадашњем гонитељу хришћана који се преобратио и постао један од највећих проповедника вере.
Они су обојица страдали мученички у Риму и тиме потврдили своју веру.
Верски обичаји
На сам дан Петровдана служи се свечана литургија у храмовима. У неким крајевима се одржавају литургијске литије, а посебно је важно ако неко има крсну славу на тај дан.
Многи Срби славе Петровдан као крсну славу, посебно у Босни, Херцеговини, Источној Србији…
Петровдан је у народу везан и за крај пролећних радова и почетак жетве, као и за обичаје везане за лето, ватру и заштиту од зла. У многим селима Војводине, нарочито у Банату и Срему, пале се велике ватре на бреговима и раскршћима уочи Петровдана.
Људи их зову „петровданске ватре“, „петровске лиле“ или „браничевске ватре“. Обично их пале деца или младићи, носећи буктиње (лиле) направљене од коре дрвета (посебно дивље трешње или брезе).
Буктиње се носе кроз село и по двориштима, а веровало се да то чисти зло, штити домаћинство и стоку.
У неким крајевима се каже да се „на Петровдан не ради, јер ће усев поднети сушу“. На Петровдан се често вршила жетва, јер се сматрало да је „жито зрело као злато“.
Веровање: ако на Петровдан пада киша, нарочито ујутру, „биће кишна и јесен“.
Девојке су често носиле венце од пољског цвећа или плеле венац од Ивковог цвећа (врста дивље детелине) који би остављале да преноћи под јастуком – веровало се да ће у сну видети свог „суђеног“.
У Војводини се Петровдан обележава и као народни и као породични празник: У селима се организују вашари, свечане вечере, народна весеља.
Словачка и румунска мањина, као и Мађари који живе у мултикултурним срединама, често заједно са Србима учествују у прослави Петровдана.
У неким деловима Баната, деца праве „петровске лиле“ и певају народне песме док обилазе куће.
У Србобрану, Темерину, Чуругу и Зрењанину се Петровдан слави као заштитнички дан појединих засеока или црквених општина.
Приношење жртве – „Петровданско јагње“
У неким крајевима Србије, обичај је да се на Петровдан кла жртвено јагње (слично као за Ђурђевдан), које се спрема за породичну трпезу.
Јагње се често пече на ражњу и дели са укућанима, кумовима, пријатељима и сиротињом.
novosadska.tv
