Метеоролог Тодоровић о великој суши и једном од најтоплијих лета – краткотрајно освежење у јулу неће спасити Дунав.
Метеоролог Недељко Тодоровић рекао је да ће у Србији и у Европи ово бити једно од топлијих лета, али не само лета, него и година. Тодоровић је најавио да ће у суботу бити један дашак свежине, али без озбиљних падавина, можда, како је рекао, на крајњем југу или југозападу Србије буду краткотрајне кише.
„Има наговештаја за освежење, са нешто већим изгледима за краткотрајне пљускове од уторка 8. јула па негде до 11. јула. Најмање топло било би вероватно 9. и 10. јула, када максималне температуре не би прелазиле 30 степени“, навео је Тодоровић.
Према његовом мишљењу, саме температуре нису толико проблематичне, већ је највећи проблем недостатак падавина.
„У тим данима, уторак поподне, среда, било би локалних краткотрајних пљускова, мислим да не би требало да буду јаког интензитета. Тако да би се у суштини наставио сушни период“, рекао је метеоролог.
Низак водостај Дунава све више угрожава речни саобраћај, привреду и екосистем. Река се понегде повукла толико да су делови пловног пута тешко проходни, а последице су видљиве – у транспорту, пољопривреди и у свакодневици оних који живе уз реку.
Метеоролог Слободан Совиљ рекао је да је било падавина у априли и мају, међутим како је мај био на измаку отпочео је сушни период и ситуација се из недеље у недељу погоршавала. Према његовим речима, вредности које имамо данас су пре типичне за средину августа месеца, а деценијске прогнозе кажу да ћемо све чешче суочавати са сушама.
Божидар Јагодић, шеф Лучке капетаније рекао је да су код Смедерева на снази нижи пловидбени нивои и да то отежава пловидбу. Према његовим речима, критични сектори су код белегишке аде, чортановачке аде, приликомпроласка кроз Мокровски канал треба пратити норме и тамо није могуће превести целу количину терета. Како је навео, киша ће неминовно доћи, једино је тешко прецизирати тачно када. Следећа прилика за падавине, како прогнозира, тек је у другој половини јула.
„То значи да после овог освежења средином наредне седмице, следи поново пораст температуре тако да би средином јула оне опет достигле неке вредности око 35 степени. Тако да тек после тога потенцијална вероватноћа за пљускове расте, али немогуће је толико прецизно унапред дефинисати тачно дане и коликог би интензитета били пљускови, али судећи према неком ритму природе, ако у једном периоду буде месец, месец и по дана суша, нормално је да ће у неком наредном периоду доћи до промене времена“, оценио је Недељковић.
Топло или натпросечно топло лето
Метеоролог истиче да ће ово лето бити топло или натпросечно топло, нешто слично као прошле године, можда за нијансу неку децималу у средњој температури нижа.
„Овогодишњи јун је једнак по средњој температури прошлогодишњем, али прошлогодишњи је имао натпросечну количину падавина. У ствари, прошле године, већи део јуна је био сунчан, топао, а онда је за једно вече, мислим да је био 26. или 27. јун, у већини места, а чак и у Београду, пала месечна количина падавина. Значи, то је та карактеристика климе у нашем подручју. Ако се пореде по температури, прошлогодишњи и овај јун су идентични, али због падавина је сасвим друга прича“, навео је Недељковић.
На питање да ли нас очекују временске непогоде, метеоролог каже да у нашем подручју карактеристика летњих падавина су пљускови – значи кратки период од пола сата, сат јаки пљускови са месечном или двомесечном падавином, а чак су забележене и тромесечне количине падавине у неком пљуску. Уз то следи, како каже, и олујни ветар, град, али то је исто редовна појава, за коју је немогуће унапред дефинисати локацију јер се облаци стварају такорећи из ведра неба.
Појава суперћелијских олуја
Говорећи о суперћелијским олујама, рекао је да је тај термин пренаглашен.
„То је летња непогода можда јачег интензитета, са нешто јачим олујним ветром и појавом пијавица. То је кратког даха, траје неколико минута, захвата малу површину, димензија му је десетак, 20 метара, не више, а он иде неком трасом 100, 200, 300 метара, тако да није то, тако драматично. Јесте, на тој уској локацији, али већина грађана Србије то не примети“, појаснио је Недељковић.
Додао је да таквих појава у некој години има, а у некој се не јављају. Температуре су јуче у Европи биле до 46 степени, а из Светске метеоролошке организације кажу да су ти врели топлотни таласи нешто са чим ћемо морати да живимо.
„Ја кажем да су грађани Србије и Европе од увек живели под таквим условима. Није се суштински променило ништа у клими. Постоје поједине деценије када је појава тих летњих екстремних температура и сушних периода израженија, а онда изостају“, каже Тодоровић.
Прогнозира да ће у Србији и у Европи ово бити једно од топлијих лета, не само лета, него и година.
„Али да напоменем, јануар и фебруар су били са температурама изнад просека, али много нижим температурама него прошле године, кад је забележена најтоплија година. Тако да имамо резерву за прва четири месеца да ово лето надокнади тај, да кажем, благ мањак од прошле године“, закључио је гост Дневника.
