Министарка за заштиту животне средине Сара Павков изјавила је данас да се новим Законом о заштити ваздуха уводи већи број инспектора који јасно и прецизно знају своје надлежности у овој области, као и веће казне за преступе и прекршајне поступке.
Павков је рекла за Танјуг да су у поступак заштите животне средине укључени и грађани који кроз израду краткорочних акционих планова на локалу могу да дају своје сугестије на који начин њихова локална самоуправа хоће да унапреди квалитет ваздуха.
Нагласила је да је министарство у претходних 10 година радило много на подизању капацитета увођењем аутоматских мерних станица, а како је рекла, тиме је ниво доведен изнад просека ЕУ.
“Ми дајемо као министарство сагласност на такве планове, али законом смо отворили могућност да грађани учествују у јавним консултацијама и дају сугестије и примедбе. Такође смо прецизирали ко и када треба да обавести грађане када дође до прекорачења концентрација које су опасне по здравље људи. И ту смо дефинисали рок од пет дана. Било је доста негодовања од појединих заинтересованих страна или да кажем страна које су представници невладајућих организација“, рекла је она.
Према њеним речима, министарство је у претходних пет година интезивно радило на побољашњу квалитета ваздуха и истакла да је срећна јер је сада када је она ресорни министар та тема поново актуелна.
“То значи да смо дошли до једне ситуације где не морамо да бринемо о егзистенцијалним стварима, где нам је економија, без обзира на последице које се дешавају глобално, али и национално, успела да се одупре и где ми можемо сада да причамо о животној средини“, додала је она.
Како је рекла, тренутно се чекају резултати загађења реке Рашка где је дошло до великог помора риба, како би се проценило који су даљи кораци министарства.
“Ту бисмо могли да спроведемо казнену политику на делу. Ту је једна узрочно-последична веза где ја очекујем да приликом примене овог закона ми не добијемо сутра бољи квалитет ваздуха, али добијемо у транзитном периоду веће учешће јавности, бољи инспекцијски надзор и прецизније деловање оператера и јединице локалне самоуправе које одговорност морају да имају у овој области – не само држава, већ и они“, објаснила је министарка.
На питање новинарке на који начин ће локална самоуправа спроводити своје активности и испоштовати нови закон, Павков је рекла да ће сваке године на основу закона влада доносити уредбу о агломерацијама.
“За сваку јединицу локалне самоуправе дефинисана су зонирања према уредби које произилазе из закона – Да ли је та локална самоуправа сврстана у трећу категорију ваздуха? То значи да она има прекорачења граничних вредности и да је у обавези да изради планска документа која ће послати на расправу, а после и министарству на сагласност“, навела је она.
Како је рекла, ако се правила не испоштују прво ће доћи опомена у виду дописа, а после ће доћи и до надзора од инспекције.
Нагласила је да је њено министарство у последњих пет година заменило скоро 200 енергетских извора на еколошки прихватљиви енергент.
Навела је и да је министарство паралелно радило и на замени котлова у индивидуалним ложиштима, а како је рекла, замењено је свега 4.500.
“Само на територији града Београда има сигурно преко 200.000, али ту нам доста помаже Министарство за рударство и енергетику, где они кроз своје конкурсе такође дају подстицаје локалним самоуправама и грађанима. Тако да смо ми паралелно радили на тим мерама које доприносе бољитку, али смо и радили на пошумљавању и зеленењу“, казала је Павков Танјугу.
Министарство заштите животне средине позвало је локалне самоуправе широм Србије да се пријаве на нови конкурс за подршку пошумљавања и озелењавања у 2025. години, рекла је Павков и додала да у оквиру програма предвиђено је укупно 150 милиона динара за подршку пројектима који имају за циљ унапређење животне средине и побољшање квалитета ваздуха.
Подсетила је да је заједно са министром финансија Синишом Малим потписала велику кредитну линију у вредности од 50 милиона евра са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) за замену котлова у седам јединица локалних самоуправа, где постоји највећи проблем с аерозагађењем.
“То је Косјерић, то је Зајечар, то је Смедерево, то је Крагујевац и Ваљево“, објаснила је Павков.
Како је рекла, веома је захтевна идеја да се из железаре у Смедереву користи отпадна енергија која ће после да се преусмери у топловод и да се на тај начин изврши диверзификација.
“Треба да се врши диверзификација односно да се направи један систем даљинског топловодног грејања, што је потпуно еколошки принцип који би био први такав у Србији“, додала је она.
Истакла је да је реално да следеће године крене да се ради на том пројекту, али не и да он заживи.
