Међународни монетарни фонд (ММФ) је дао позитивну оцену Србији истичући да се земља враћа на стабилан пут привредног раста, а вицегувернерка НБС Ана Ивковић истакла је да та позитивна оцена значи да је Србија способна да се избори са глобалним изазовима.
Ивковићева је навела да ММФ у оквиру постојећег аранжмана са Србијом спроводи детаљну саветодавну анализу економских политика и препознаје Србију као земљу са стабилном и одговорном економском политиком.
Она је рекла за РТС да ова позитивна оцена почива на изузетно високим девизним резервама које покривају преко шест и по месеци увоза, што земљу чини отпорном на глобалне економске изазове и шокове.
У најновијем извештају, након двонедељне посете Србији, ММФ прогнозира раст БДП-а до три одсто у овој години, уз убрзање на четири до 4,5 одсто наредне године.
Током боравка мисије анализирани су резултати и потенцијални ризици – од оних глобалних до унутрашњих тензија којих у претходним извештајима није било.
Ивковићева објашњава да ММФ ради детаљну анализу у оквиру постојећег споразума са Србијом.
„Реч је о дубинској анализи коју ММФ спроводи у оквиру постојећег аранжмана са Србијом. То је инструмент за координацију политика, који се одобрава земљама које спроводе добре економске политике и које немају потребу за финансијском подршком“, објаснила је Ивковићева.
Како је истакла, реч је о саветодавном, нефинансијском инструменту, намењеном земљама без платно-билансних проблема.
Ивковићева објашњава да је оцена ММФ-а подржана и од стране рејтинг агенција, инвеститора, аналитичара и Европске комисије.
„И то јесте једна од важних порука из овог извештаја с обзиром на то да су ово извештаји које читају инвеститори и рејтинг агенције“, оценила је Ивковићева.
Међутим, како је нагласила, можда је још значајније на основу чега су донели ову оцену, а то су изузетно високе девизне резерве Републике Србије.
„Дакле, са 27,4 милијарди евра покривамо преко шест и по месеци увоза робе и услуга. Уколико је стандардна мера адекватности девизних резерви три месеца увоза робе и услуга, а да је у Србији преко шест и по месеци, јасно је да Србија има прилично високе девизне резерве“, истакла је Ивковићева.
У прилог отпорности економије, објашњавају у Народној банци, говори и ликвидност државе односно високи депозит.
„То је доста важно, посебно у овим условима изражених геополитичких ризика али је, подједнако бих рекла, важан и тај њихов поглед унапред“, рекла је Ивковићева.
Како је објаснила, то се односи на тај средњи рок где они истичу у наредне три године, како виде развој наше привреде.
„Дакле, они очекују ове године раст од три одсто. Ако вам кажем да ће Европа и наши кључни спољнотрговински партнери имати раст од негде један одсто, онда је овај наш резултат одличан“, рекла је Ивковићева.
Како је навела, очекују убрзање раста на четири до 4,5 одсто следеће и 2027. године.
„Из визуре НБС је доста важно што очекују да ће инфлација да остане унутар граница циљаног коридора НБС. Дакле, то је три плус-минус 1,5 одсто“, објаснила је Ивковићева.
Према њеним речима, такође очекују да ће Србија наставити да спроводи ту прудентну фискалну политику са фискалним дефицитом који је до три одсто БДП-а.
„Дакле, остављају негде могућност да он буде и нижи. И у складу са свим тим кретањима они очекују да ће се наставити заправо опадајућа путања учешћа јавног дуга у БДП-у“, наводи Ивковићева.
Поред глобалних ризика који не заобилазе ни најрањивије земље, за разлику од претходних извештаја, у најновијем, ММФ наводи и актуелне тензије у земљи, које, објашњава Ивковић, могу да утичу на инвестиционо и потрошачко поверење.
„То значи да ти ризици могу потенцијално утицати на раст БДП-а, а самим тим и на животни стандард становништва, који је директно повезан са растом БДП-а“, рекла је Ивковићева.
Истакла је да је то једна од примедби које ММФ истиче када говори о домаћим ризицима.
Ивковићева је нагласила да се што се тиче глобалних ризика, међу актуелним проблемима, издвајају волатилност на светском робном и финансијском тржишту, а често се помињу и цене енергената.
„Ми нисмо изоловано острво, тако да можемо да се суочимо и са ризицима који долазе са те стране. Када је реч о структурним ризицима, да кажемо, модерног доба, они су издвојили старење становништва“, рекла је Ивковићева.
Нагласила је да то може да има одређене реперкусије и на пензиони систем и на здравствени систем.
Такође, како је истакла, један од ризика модерног доба је потреба да се усагласи потреба на тржишту рада са тим променама које се дешавају у области вештачке интелигенције које утичу на радна места.
„И то је неминовност. Не говоримо сада о Србији, говоримо глобално“, навела је Ивковићева.
Она је истакла да ММФ препоручује наставак досадашњих политика и спровођење договорених структурних реформи.
„Кључно је да се очува дефицит и да се не прибегава популистичким мерама, што је Србија до сада одговорно показала“, објаснила је Ивковићева.
Како је истакла, посебно хвале примену специјалних фискалних правила која омогућавају повећање плата и пензија у складу са тим правилима, што значи да дефицит неће прећи 10 одсто БДП-а.
Како је навела, препоручују да се настави са реформама које ће обезбедити енергетску стабилност, јер је Србија препозната управо по диверзификацији извора енергије.
„Могу да закључим да су поручили да наставимо да радимо онако како смо и досад радили“, закључила је Ивковићева.
