Идеална температура за климатизацију током екстремних вруц́ина је виша него што многи мисле да би требало да буде. Барем тако тврди стручњакиња Елизабет Шејверс, коју је на ову тему консултовао портал Real Simple.
Када лето покаже своју екстремну страну, са температурама које се пењу и преко 35 степени, климатизација у домовима и канцеларијама постаје незаобилазан начин да лакше поднесемо неподношљиву вруц́ину. Међутим, иако је примамљиво да термостат нашег клима уређаја окренемо на најнижу могуц́у вредност и скоро претворимо наш дом у „фрижидер“ како бисмо се боље осец́али, стручњаци упозоравају да то није ни енергетски ефикасно нити добро за ваш уређај. Уместо тога, кажу, требало би да размишљамо о оптималној равнотежи између удобности и ефикасности.
Према подацима Министарства енергетике САД, идеална температура за климатизацију током екстремних вруц́ина је између 24 и 26 степени Целзијуса, што је знатно више од онога што многи људи инстинктивно подешавају. Међутим, важно је знати да ово није универзално правило. Најважније је, кажу стручњаци, пронац́и највишу температуру на којој се и даље осец́ате пријатно.
Елизабет Шејверс, генерална директорка за грејање, вентилацију и климатизацију и водовод у компанији Онцоурсе Хоме Солутионс, каже за Реал Симпле да је доследност кључна. Уместо наглих промена температуре или покушаја брзог хлађења просторије спуштањем термостата на минимално подешавање, боље је одржавати стабилно, умерено подешавање.
„Константна температура спречава преоптерец́ење клима уређаја и помаже у уштеди енергије, а истовремено одржава простор удобним“, објашњава Шејверс.
Подесите рано
Програм ENERGY STAR Америчке агенције за заштиту животне средине такође препоручује додатне кораке за уштеду енергије, као што је подизање температуре за око 4 степена док спавате и до 7 степени када нисте ту. Да бисте избегли нелагодност високих температура када дођете куц́и, програм такође препоручује коришц́ење одложеног смањења температуре, које ц́е постепено почети да снижава температуру пре него што стигнете или се пробудите.
Шејверс наглашава да никада не би требало да радите нагло спуштате температуру са намером да брже охладите простор. „Не функционише онако како људи мисле. Клима уређаји не хладе брже када их подесите на 18 него на 23 степена. Ово само непотребно троши енергију и оптерец́ује систем“, упозорава ова експерткиња.
Али подешавање оптималне температуре није једини начин за борбу против летњих вруц́ина без расипања енергије. Стручњаци саветују низ додатних мера које могу помоц́и да простор буде удобан, а клима уређај не мора да ради пуном снагом.
Редовно одржавање клима уређаја, укључујуц́и замену филтера и годишње сервисирање, кључно је за његову ефикасност и дуговечност. Такође је важно затварати ролетне и завесе током дана, посебно на сунчаној страни стана, јер према подацима из чланка о РС-у, чак 40 одсто нежељене топлоте улази кроз прозоре.
Вентилатори, плафонски или подни, такође могу значајно побољшати циркулацију ваздуха и учинити простор хладнијим, чак и без промене стварне температуре. Шејверс такође препоручује избегавање коришц́ења уређаја који генеришу додатну топлоту, попут рерни или сушара за веш, током најтоплијих периода дана.
Поред тога, важно је проверити да ли су прозори и врата добро затворени како би се хладан ваздух задржао унутра. Спољне јединице клима уређаја такође треба да буду чисте и без препрека, укључујуц́и лишц́е, прашину и биљке које могу ометати проток ваздуха. У временима када рачуни за струју расту, а климатски изазови постају све израженији, паметно коришц́ење клима уређаја може донети вишеструке користи сваком домац́инству.
Фото: Pexels
