Српска православна црква данас обиљежава Свете мученике Леонтија, Ипатија и Теодула.
Свети мученик Леонтије био је војвода римски у финикијском граду Триполису, у вријеме цара Веспазијана. Родом из Јеладе, “великотјелесан узрастом, снажан, крепак и храбар у биткама”. Царски намјесник Адријан посла један одред војске, да ухвате Леонтија, јер овај Адријан бијеше јаросни противник и гонитељ хришћана. Старјешина тога одреда, Ипатије, разболи се успут од љуте трескавице, због чега одред мораше да успори свој ход.
Једне ноћи јави се ангел Божји Ипатију и рече му: “Ако хоћеш здрав да будеш, узвикни трипут попут небеса са свима твојим војницима: Боже Леонтијев, помози ми!” Своје виђење саопшти Ипатије друговима својим, и сви једногласно узвикнуше како ангел посавјетова, и Ипатије наједанпут оздрави. Ово чудо задиви све, а нарочито некога Теодула. Тада Ипатије и Теодул пођу напријед, прије осталих војника, да нађу војводу Леонтија. Леонтије их прими лијепо и угости. А када им изложи своју вјеру у Христа, њихова се срца разгорјеше љубављу ка Христу, и у томе часу облак свијетао спусти се на Ипатија и Теодула, и из облака паде роса на њих.
То сам Дух Божји крштаваше ове обраћене душе, а свети Леонтије у том часу изговори ријечи: “У име Пресвете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа”. Опаки Адријан сазнавши да су и Ипатије и Теодул постали хришћани, нареди да их без поштеде бију, а потом да им главе сјекиром одсијеку. Тако скончаше ова два духовна чеда Леонтијева. Тада Адријан наложи љута истјазања на Леонтија, но Леонтије оста непоколебљив у вјери својој светој. Цело му тијело ранама покрише, но он се приљежно Богу мољаше, да га не остави.
Усред најљућих мука јави му се ангел Господњи и охрабри га и утјеши. Најзад повалише мученика по земљи, и бише га дотле докле не предаде дух свој Богу. Страдање свети Леонтија гледао је својим очима неки кир Нотарије, који је то све и записао на оловним плочама, и плоче положио у гроб мученика. Чесно пострада свети Леонтије 73. године.
Ову молитву данас изговарамо
Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
