Петровски пост, као један од четири велика поста у Православној цркви, дубоко је укорењен у духовни и народни живот у Србији. Иако није тако строг као Васкршњи или Божићни пост, Петровски пост има своју важност, симболику и традицију — и у цркви, и у народу.
Православни верници данас, почињу Петровски пост (или Апостолски пост), који траје до 12. јула, када се слави празник Светих апостола Петра и Павла.
Традиција и обичаји у Србији током Петровског поста
Суштина поста је у припреми душе за празник Светих апостола Петра и Павла. То је време када се верници труде да очисте себе не само од мрсне хране, већ и од злих мисли, оговарања, гнева, лењости и осуде.
Посна трпеза
У народу се каже: „Петровски пост је лак пост“, јер дозвољава рибу, уље и вино скоро све дане, осим понедељка, среде и петка када су дани строжег поста.
У селима је било уобичајено да се трпеза прилагоди ономе што природа у том тренутку пружа – млади кромпир, тиквице, пасуљ, паприке, лук, купус, свеже воће.
Народни обичај је да се пост посматра и као време за прочишћење тела, па се често јело једноставније, чак и без уља.
Пољопривредни обичаји
Петровски пост пада у време интензивних сеоских радова — косидба, берба вишања, некад и жетва. И поред тешких физичких послова, људи су поштовали пост, али су чешће користили рибу као лакшу протеинску храну.
У неким крајевима Србије, посебно у западним и јужним деловима, веровало се да ако човек не пости Петровски пост, „неће му родити њива како треба“.
Петровданске народне светковине
Крај поста је Петровдан (12. јул) – празник Светих апостола Петра и Павла. У многим селима Србије он се слави као заветина или сеоска слава.
Петровдански вашари: У многим местима се одржавају вашари и сабори, јер се завршава пост и народ се весели. Пре тог дана, пост је строго поштован, а Петровдан је био симбол краја духовног и телесног уздржавања.
Народно веровање и обреди
У неким крајевима постојало је веровање да девојке треба да посте цео Петровски пост ако желе да се удају те године.
Уочи Петровдана, млади су плели венчиће од пољског цвећа и остављали их испод јастука како би „сањали онога ко им је суђен“.
Такође, веровало се да Петровданске росе имају лековито дејство, па су људи излазили рано ујутру и умивали се росом.
novosadska.tv
