У Српској православној цркви 4. јун је посвећен Светом мученику Јовану Владимиру, једном од најпоштованијих ранохришћанских владара и светитеља на Балкану.
Ко је био Свети Јован Владимир?
Свети Јован Владимир био је кнез Дукље (данашња Црна Гора) у 10. веку. Познат је по својој побожности, праведности и мирољубивој владавини. Његова владавина пада у време честих борби између византијске власти и локалних владара.
Умро је мученички 1016. године, када га је издајом и на превару убио цар бугарски Владислав – наводно тако што му је обећао мир и потом га усмртио сопственом руком. Предање каже да је Свети Јован Владимир тада понео своју одсечену главу до цркве, што га је учинило једним од ретких „кефалофора“ – светитеља који у иконографији носе своју одсечену главу.
Култ Светог Јована Владимира веома је стар. Његов гроб налазио се у Пречистој Крајинској, недалеко од данашњег Улциња. Тамо су се дешавала бројна исцељења, а његове мошти су касније преношене на више места.
У српској и црногорској традицији он се поштује као заштитник праведних владара, миротворства и породичне слоге.
Обичаји у Србији
У Србији се култ Светог Јована Владимира више одржава у источним и јужним крајевима, као и међу породицама које воде порекло из Црне Горе или Старе Херцеговине. Неки од обичаја укључују:
Служба у цркви: У неким црквама (посебно у јужној Србији и у епархији нишкој) се на овај дан служи литургија у част светитеља.
Призив мира у породици: Светитељ се поштује као заштитник породичног јединства, па се у неким домаћинствима пале свеће у његово име и чита молитва за мир у кући.
Манастири и храмови: Најпознатији храм посвећен Светом Јовану Владимиру је у Бару, у Црној Гори, али и у Србији постоји неколико мањих цркава и параклиса посвећених њему.
novosadska.tv
