Нови Сад је и данас био талац мале групе политичких активиста који су цео сат блокирали 30 раскрсница и онемогућавали Новосађанима слободно кретање и нормалан живот.
Њихова малобројност показује да су Новосађани прозрели да је њихова борба за демократију фингирана. Да је у питању обмана, која под маском борбе за већа демократска права, одузима грађанима право да се слободно крећу и обављају редовне животне активности.
Новосађанима је јасно да се град не развија опструкцијом и насиљем. Да забрана деци да иду у школу не представља идеологију развоја. Да онемогућавање студената да иду на факултет и студирају не представља темељ напретка и прогреса.
Новосађани су свесни да је то политика назадовања. Политика пропасти. Новосађани су свесни погубности блокадерске политике, и зато је на њиховим блокадама све мање људи.
И свака тема коју делегирају је најобичнији спин и изговор. До јуче су то били студентски захтеви. Данас су то захтеви за изборе за Савете месних заједница, који ће бити одржани у складу са Уставом и законима. Сутра ће то бити захтев да се свакоме ко не подржава њихове идеје, забрани да се баве политиком.
Али, Нови Сад неће стати. Он се не гради блокадама и препрекама, већ пројектима који покрећу економију и унапређују квалитет живота грађана. Град се не развија блокирањем, него радом. Просечна новосадска плата достигла је у марту 127.765 динара, односно скоро 1.100 евра. Наставићемо да се боримо за још веће плате. За нове фабрике. Наставићемо да радимо у интресу Новосађана.
