Спасовдан, празник духовног уздизања и заштите, oбележава се данас, 40 дана након Васкрса.
Спасовдан је хришћански празник који слави Вазнесење Господа Исуса Христа – тренутак када се, 40 дана након Васкрсења, Христос узнео на небо, пред очима својих ученика. Овај чин симболизује крај његовог земаљског живота и повратак у божанско царство, с обећањем да ће бити уз нас „до краја света“.
Реч „Спасовдан“ долази од старословенске речи „спасење“ – зато се верује да овај дан носи посебну заштитничку и спасоносну снагу.
Ујутру се служи литургија, након које се често организују литије – свечане литургијске поворке које пролазе кроз градове и села, а крсна слава је града Београда. Београђани га славе као дан заштите града још од 1403. године, када је Деспот Стефан Лазаревић прогласио Београд престоницом. Литија у Београду иде кроз центар града и окупља вернике, црквене великодостојнике, званичнике и грађане.
У многим селима, Спасовдан је дан молби за плодну годину, добар род и здравље стоке. Некада су сељаци изводили ритуалне опходе око поља и села.
Народно веровање каже да је овај дан „лак за душе“ – време када се духовно лакше уздижеш, и зато се тада често пале свеће и помињу преминули.
Обичаји и веровања
Многи данас праве славски колач и кољиво, нарочито ако је Спасовдан њихова крсна слава.
Приређују се породична и комшијска окупљања.
У неким крајевима, људи се рано ујутру перу у реци, „да би били здрави целе године“.
По народном веровању, не ваља радити тешке послове, већ се дан проводи у молитви, миру и поштовању обичаја.
novosadska.tv
