Спасовдан, или Вазнесење Господње, обележава се 40 дана после Васкрса и увек пада у четвртак. Према хришћанском предању, тог дана је Исус Христос вазнео на небо, завршивши своју земаљску мисију.
Управо у овом чину Вазнесења (грчки: „аналеимпсис“) лежи суштина хришћанства – нада у вечни живот и васкрсење свих људи. Христос је тиме показао божанску природу и обећао свој повратак.
У православној цркви, Спасовдан је један од великих Господњих празника. На литургији тог дана читају се речи из Јеванђеља по Луки, где се описује како се Христос, благосиљајући ученике, уздиже на небо.
Верује се да Христос Вазнесењем не напушта свет, већ да „седи с десне стране Бога Оца“, те остаје присутан у срцима верника и у Светој тајни причешћа.
Слава града Београда
У Србији, Спасовдан има и религиозни и народни значај. Он је уједно и слава града Београда, што датира од 1403. године када је деспот Стефан Лазаревић прогласио Београд престоницом и посветио га Спаситељу. Сваке године, у Београду се одржава литија улицама града, у којој учествују црквени великодостојници, градоначелник, војска, полиција и бројни верници.
Литија симболично „обилази“ град и призива Божији благослов и заштиту.
Народни обичаји и веровања на Спасовдан
У традицији српског народа, Спасовдан је повезан с разним обичајима и поштовањем природе, а у неким крајевима се слави и као сеоска слава.
Литије (крсни ходови) се одржавају у селима – народ носи иконе, крстове, венце од биља, обилази њиве и села, певају се духовне песме и читају молитве за плодну годину.

Не ради се на овај дан, посебно се избегавају тежи послови, јер се празнује у част Спаситеља.
Плетење венчића од биља – некад се веровало да венчић са Спасовдана чува кућу од зла.
У неким крајевима се држе заветине – обредне молитве за спас од болести и непогода.
Они који славе Спасовдан као крсну славу припремају свечану славску трпезу, уз свећу, жито и славски колач, као и традиционална јела.
Спасовдан је покретан празник, па сваке године пада на други датум. У српском језику постоји изрека: „Дођи ми на Спасовдан“, у ироничном смислу, значи „никада“ или „неће се десити“ (јер се често нешто стално одлаже).
novosadska.tv
Foto: Pixabay
