Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић изјавио је да је у петак потписан анекс постојећег уговора о гасном аранжману са Русијом који ће важити од 1. јуна до 30. септембра, а којим је обезбеђено 6,1 милион метара кубних гаса дневно по цени од 290 евра и најавио да ће гас за привреду бити јефтинији.
Бајатовић је рекао да гас за домаћинства, као што је раније најављено, неће поскупети у наредном периоду, док ће за привреду бити и јефтинији са новим аранжманом, ако не буде неких већих поремећаја на тржишту.
Постојећи аранжман о снабдевању Србије руским гасом истиче крајем маја, а Бајатовић наводи да су анексом продужени исти услови, као и да је цена договорена по нафтној формули.
Рекао је за РТС да гас на ТТФ берзи тренутно кошта 360 евра за 1.000 кубних метара
“То значи да смо добро прошли“, истакао је Бајатовић.
Навео је да то у пракси значи неколико ствари, а пре свега да ћемо моћи да попунимо складиште у Мађарској са додатних 150 милиона, као и да ће бити попуњено складиште гаса Банатски двор до почетка грејне сезоне.
“У делу складишта Гаспрома биће 385 милиона метара кубних гаса, а у складишту Србијагаса у Банатском Двору такође 385 милиона метара кубних, што значи да смо се добро обезбедили за зиму“, нагласио је Бајатовић.
Он је казао да нису проблем количине гаса, већ што се све земље сада интересују за Турски ток као једини правац у Европи који функционише наводећи да уговор Гаспрома са Турском истиче 31. децембра и да су сви “напали“ тај правац.
Нагласио је да је циљ Србије да са Русијом постигне договор о испоруци осам милиона кубних метара дневно, која ће бити стабилна и гарантована, а по цени која ће, како је рекао, бити комбинација нафтне формуле и ТТФ-а, као и да се обезбеди четири милиона кубних метара допуне у најхладнијим данима.
“Руси могу да гарантују до два, 2,5 милиона кубика у овим условима. А оних један и по што нам недостаје, можда би могли да дају из Банатског Двора, али видећемо како ћемо да решимо проблеме логистике. Та четири милиона ће бити по цени која се назива – best effort. Дакле, најбоља цена“, рекао је Бајатовић.
Додао је да ће следећа рунда разговора бити између 18. и 21. јуна, на Економском форуму у Санкт Петерсбургу.
“Мислим да ћемо ту бити врло близу потписивања. Претпостављам у моменту кад буду готови разговори са Турском, разговори око још неких логистичких проблема, то се тиче и Бугарске, и других ризика“, рекао је Бајатовић и додао да очекује да ће уговор бити потписан на најмање три године.
Навео је да су све спекулације у јавности да нешто није у реду нетачне и нагласио да ће Србија имати довољно гаса.
Говорећи о томе да Брисел најављује нове санкције које би обухватиле и руски гас, на шта је оштро реаговала Мађарска, и да ли то може да угрози снабдевање Србије, Бајатовић је рекао да су један од разлога зашто до септембра неће бити потписан дугорочни уговор за српско тржиште, управо Мађарска и Словачка и питање како ће функционисати Северни ток.
“Ми морамо да снабдевамо Мађарску, која је потписала флет на 22 милиона дневно и морамо да снабдевамо Словачку уколико не проради украјински правац“, рекао је Бајатовић.
Када је реч о најављеним санкцијама, Бајатовић је указао да Европа 20 одсто гаса купује од Русије и да су 37 одсто су у прошле године купили 2024. више него 2023.
Како је рекао, додатни проблем за Европу је што Американци не могу да испоруче више гаса.
“Они би морали да раде нову прераду, нову индустрију, нове бродове… И то Европљани знају. Највећи проблем ће бити финансијски део. Ако затворе све токове плаћања, поставља се питање како ће то деловати на однос руске стране према целом том питању“, рекао је Бајатовић.
На питање какве су могућности да Србија, у случају потребе, повећа количине гаса из грчког ЛНГ терминала у Александрополису, Бајатовић је рекао да је то тренутно јако тешко питање јер тај терминал не ради, а да ће ускоро бити оспособљен да ради до 25 одсто капацитета.
Навео је да терминал у Александрополису 2026.године мора да уђе у ремонт и да неће радити целу годину, као и да је проблем што не постоји одговарајућа гасна инфраструктура која подржава рад тог терминала.
“Врло је компликовано. Мислим да до 2028-29.године не можемо рачунати на стабилност снабдевања тих 300 милиона метара кубних, колико смо договорили“, рекао је Бајатовић.
На питање може ли се десити можда да Бугарска “заврне славине“, Бајатовић је казао да је био један такав покушај, али да то у овом моменту ниј реално, не само због Бугарске и Мађарске, већ и зато што би тиме на неки начин били кажњени народи у југоисточној Европи.
“Привреда Европе је у рецесији. Мислим да они (Европа) неће смањити куповину гаса, али ће оптеретити цену руске нафте и руског гаса да би приказали те њихове политичке марифетлуке. Математички гледано без руског гаса у скором времену нема решења гасне једначине за Европу“, рекао је Бајатовић.
