Свети Ћирило и Методије се у Србији и другим православним земљама славе као равноапостолна браћа која су створила прво словенско писмо – глагољицу – и ширила хришћанство међу Словенима.
Ко су били Ћирило и Методије?
Методије, рођен око 815. године, и Ћирило, рођен као Константин, око 827. године, били су браћа из Солуна.
Послати су од византијског цара и патријарха у Велику Моравску да шире хришћанство.
Њихов највећи допринос био је стварање глагољице, првог словенског писма, и превод Светог писма на старословенски језик, што је био револуционарни корак у приближавању вере обичном народу.
Због тог доприноса, добили су звање „равноапостолни“ и сматрају се заштитницима словенских народа и писмености.
Обичаји у Србији
Овај датум уписан је црвеним слобом, те се на дан Светог Ћирила и Методија послови одлажу. Обичаји налажу да се на овај празник не пере, не шије, нити се раде било какви тежи послови.
Народно веровање наших старих налаже и да је добро да на данашњи дан деца и студенти читају књиге, како би добро учили током целе године. Ово је дан када се празнује и када је неопходно отићи у цркву и упалити свећу.
Школске свечаности – У многим школама се обележава Дан Ћирила и Методија као дан писмености и културе. Ученици припремају приредбе, рецитују, певају, и праве изложбе посвећене српском језику и писму.
Црквена служба – У храмовима Српске православне цркве служи се литургија у част ове двојице светитеља.
Културне манифестације – У неким градовима се организују књижевне вечери, изложбе старих рукописа, округли столови о језику и писмености.
Државна обележавања – У последњим годинама, празник добија све више на значају као симбол културног и духовног идентитета.
После њихове смрти, ученици Ћирила и Методија преносе словенску писменост у друге крајеве – нарочито у Бугарску, Србију и Русију.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Televizija Hram
