Због старења немачког друштва расте и број особа којима је потребна нега. Недавно их је у Немачкој било око пет милиона.
– Због наше демографске ситуације неће бити могуће да негу обављају искључиво стручна лица – изјавила је нова немачка савезна министарка за породицу Карин Пријен (ЦДУ) у интервјуу за медијску групу Функе. Иако сектор покушава да привуче стручњаке из иностранства, број неговатеља неће моћи да прати растуће потребе.
Корисник одлучује коме се новац исплаћује
Политичари зато морају да се баве решењима за питање како у будућности организовати систем неге тако да сви којима је потребна помоћ буду квалитетно збринути. Технолошки напредак, попут дигитализације и вештачке интелигенције, поједноставиће рад у нези и учинити га ефикаснијим, омогућавајући једној стручној особи да се брине о већем броју пацијената.
Истовремено ће важну улогу играти и чланови породице као лаички неговатељи – посебно у блажим случајевима. Међутим, нега мајке, оца, баке, деде, супружника или других рођака захтева време – време које би ти чланови породице иначе проводили на редовном послу.
До сада је усклађивање посла и неге чланова породице било слабо развијено. Особе са правом на негу од 2. степена могу примати од 347 до 990 евра месечно, у зависности од степена. Тај новац се теоретски може исплатити и члану породице који негује, али о томе одлучује сам корисник.
Ту жели да интервенише министарка Пријен: жели да реформише накнаду за негу и усмери је директно према неговатељима из породице. Осим тога, накнада би требало да буде замена за плату. То значи да би износ морао бити знатно већи – јер 990 евра месечно није адекватна замена за пуну плату.
План у раној фази
Министарка још није открила детаље, јер је пројекат очигледно још у раној фази. Међутим, социјалне организације се већ годинама баве овом темом. Паритетни социјални савез предлаже да се накнада за негу изједначи са родитељском накнадом.
Према садашњем закону, то би значило да би неговатељ из породице примао 65% своје последње нето плате од државе – најмање 300, а највише 1.800 евра месечно. Те границе би могле порасти, јер се нису мењале од 2007. године, а нова влада ЦДУ/СПД планира да их промени.
Ако напусти посао 1.750 евра месечно
Просечан радник са годишњом бруто платом од 50.000 евра могао би да добије око 1.750 евра месечно ако би напустио посао како би се бринуо о члану породице. Максимални износ би се брзо достигао. Особа која зарађује 30.000 евра бруто годишње добила би око 1.150 евра, а запослени на пола радног времена пропорционално мање.
Још важније питање од самог износа јесте да ли ће нова накнада за негу бити изједначена са родитељском и у другим аспектима. На пример, колико дуго би могла да се исплаћује? Код деце је јасно да је највећа потреба за негом у прве две године, па је родитељска накнада ограничена на 14 месеци. Нега члана породице може трајати и десет година – па би и накнада требало да буде дугорочнија.
Још једно кључно питање: родитељска накнада не захтева отказ – запослени могу да се врате на своје старо радно место. То би требало да важи и за неговатеље, али то би за послодавце могло представљати изазов. Након 14 месеци могуће је брзо се вратити на посао, али након 5 или 10 година особа би тешко могла да испрати нове стандарде и промене у фирми. Могуће су и промене у структури и платама.
Предности за породице
Све ово показује колико још има питања која треба решити пре него што се оваква накнада уведе.
– Постоји много могућих варијанти – каже Пријен, али је уверена:
– Немачка има велики интерес за ово.
Добро планирана накнада донела би многе предности: чланови породице би барем делимично били плаћени за свој рад и не би морали да стрепе за своју егзистенцију.
Данас људи често морају да бирају између неге и посла – то би постало ствар прошлости. У зависности од модела, могли би и даље да раде неколико сати недељно како би надоместили разлику између накнаде и своје претходне плате.
И држава штеди
Накнада за негу била би корисна и за државу – јер за сваког члана породице који негује не би било потребно плаћати стручњака. Плате стручних неговатеља су око 3.700 евра бруто месечно, плус доприноси које плаћа послодавац.
Иако плате често исплаћују приватне фирме, оне се финансирају путем државног осигурања за негу, које држава подржава са око милијарду евра годишње. Иако је та помоћ тема расправа, дугорочно се не може избећи.
Накнада за негу од највише 1.800 евра месечно државу би коштала знатно мање од плате стручног неговатеља. Цинично би се могло рећи да би држава тако чланове породице претворила у потплаћене неговатеље.
Али то би имало предности за обе стране: с обзиром на хронични недостатак стручних неговатеља, тиме би се обезбедило да све особе којима је потребна нега и буду збринуте – а чланови породице би за то барем делимично били плаћени.
Увођење нове мере тек након економске стабилности у Немачкој
Међутим: до стварног увођења ове накнаде проћи ће још неко време. То није само због бројних детаља које још треба разрадити, већ и због питања финансирања. Коначан трошак за савезну владу зависиће од конкретног модела – али у сваком случају биће значајан.
Зато је, према речима Пријен, влада одлучила да такву накнаду уведе тек када се економска ситуација у Немачкој побољша.
– Чак и тада мораћемо да поставимо приоритете – каже министарка. То значи да накнада за негу тренутно није на врху листе приоритета. Ако буде средстава, Пријен прво жели да обезбеди једнаке шансе за децу и младе. То указује на то да би мере попут основног дечијег осигурања имале предност.
kurir.rs/fenix magazin/novosadska.tv
