Наставно-научно веће и Колегијуми факултета који нису за блокаду не могу да приступе својим кабинетима и састанке одржавају малтене инкогнито ван самог факултета, пише Курир.
Нелегални пленум професора Факултета техничких наука (ФТН) Новог Сада одржава састанке у просторијама тог факултета и буквално се башкари по амфитеатрима, док легално Наставно-научно веће и Колегијуми факултета који нису за блокаду не могу да приступе својим кабинетима и састанке одржавају малтене инкогнито ван самог факултета! Ово тврди извор Курира са тог факултета, указујући да је професора блокадера који шерифују факултетом мање од 15 одсто укупног наставног особља.
Упркос томе што је само 129 професора од укупно 879, за блокаду, та мањина – илити 14,67% – је потпуно окупирала зграду факултета и опходе се као да је он њихов.
„Тај нелегални пленум наставног особља са приватних мејл адреса, као што је она „пробуђени ФТН“ гмаил налог, шаље позиве колегама за политичке састанке у просторијама факултета који су блокирали. Иако нико именом не стоји иза тих позива, већ се крију под маском „пробуђени ФТН“, дали су себи за пртаво да свакога ко дође на факултет легитимишу! Тако ни легално изабрани декан, продекани и професори који не подржавају блокаду, не могу ни да приђу згради факултети, али зато они њиме господаре“, прича за Курир извор са новосадског ФТН.
Како додаје, управо су таквим путем пленумаши недавно изгласали петицију, односно захтев за расписивање ванредних парламентарних избора, али и малтене преузели студентске захтеве као своје под изговором „подршке студентима“.
„На исти начин, изгласали су и да су против одржавања онлајн наставе, али и предложили читав низ предлога о томе како би по њиховом мишљењу требало да функционише рад ФТН-а, од описа тога како треба да ради деклан и продекани, па до тога да мора да се умањи утицај политике, иако су управо они и унели политику на факултет!“, истиче наш саговорник.
Министар Ђорђе Милићевић, коментаришући ову ситуацију на новосадском ФТН, за Курир поручује да је било доста прикривања вишемесечне институционалне пасивности, као и двоструких страндарда према протестима и законима, у смислу легализације, узурпације факултета и универзитета.
„Факултети морају бити место знања, а не пунктови за обуку политичких активиста. Универзитету је место да буде партнер заједно са државом у изградњи демократски образованог друштва. Тренутак је да се млади људи врате на факултете, да се професорима омогући да несметано обављају свој посао. Ми све време говоримо о терору једне мањине над већином – тиха већина професора који желе да раде и тиха већина студената који желе да студирају, али просто из страха врло често нису у могућности да јавно искажу свој став да не би били предмет негативних кампања углавном путем друштвених мрежа. Студенти заслужују образовање, а не инструментализацију и потпуно сам убеђен да већина студената данас схвата да су заправо били злоупотребљени у политичке сврхе и да су послужили као инструмент у рукама оних који су имали један циљ, да дестабилизују државу“, нагласио је он.
