Деца ће појести знатно више калорија у једном дану након што одгледају само пет минута реклама за брзу храну, показало је истраживање у Великој Британији.
Истраживање је показало да су млади људи, који су видели или чули рекламе за производе са високим садржајем засићених масти, шећера и соли, конзумирали су просеку 130 додатних калорија, што је еквивалентно двема кришкама хлеба, пренео је данас Гардијан.
У студији је учествовало 240 деце узраста од седам до 15 година из школа у Мерсисајду, а у две одвојене прилике приказано им је или им је пуштано пет минута реклама за брзу храну, а затим и реклама за нехрањиве производе.
Након тога, понуђене су им грицкалице попут грожђа или чоколадица, а касније и ручак са низом сланих, слатких и здравих јела.
Аутори истраживања су израчунали да су, након реклама, деца конзумирала 58 калорија више у грицкалицама и појела 73 калорије више за ручак него након излагања рекламама које нису храна.
Истраживање, које ће бити представљено на Европском конгресу о гојазности у Малаги, у Шпанији, такође је открило да је утицај на унос калорија био исти без обзира да ли су се рекламе односиле на одређену храну или су биле генеричке рекламе за брендове брзе хране.
Главна ауторка студије и професорка маркетинга хране и здравља деце на Универзитету у Ливерпулу Ема Бојланд је рекла да је то „прва студија која показује да оглашавање само брендиране хране утиче на то шта деца једу“.
„Такође смо показали да деца не само да једу више одмах након рекламе за храну, већ су заправо јела више и за време ручка, неколико сати након што су видела рекламу. Храна коју смо им служили није била иста храна која је била приказана у рекламама и била је представљена без икаквих информација о бренду. Дакле, није било у питању то да су били подстакнути да купе одређену храну или да оду и конзумирају брзу храну, већ је то био само подстицај да конзумирају оно што је било доступно“, рекла је Бојланд.
Службеница за унапређење здравља на британском Краљевском колеџу за педијатрију и здравље деце Хелен Стјуарт је оценила да је „гојазност код деце тврдоглаво висока“, и да „педијатри препознају да је решавање ове кризе немогуће без увођења неопходних мера као што су прописи о прехрамбеној индустрији“.
pexels photo
