Прве оставке које су поднели поједини декани и продекани могле би да наговесте крај пленумашке владавине унутар универзитета, и то после шест месеци блокаде факултетске наставе. Управе високошколских установа досад нису преузимале одговорност због чињеничног стања, а то је немоћ да организују наставу на својим факултетима.
Саговорници Курира оцењују да оставке декана Правног факултета у Београду Бојана Милисављевића и целокупне управе овог факултета, као и оставке неколико продекана на Медицинском факултету у Београду не воде продубљивању кризе, већ су сигнал да је наступила завршна фаза блокада и покушај спасавања ако не ове школске године, онда барем здраве академске заједнице за наредне генерације студената.
Морал декана
Професор на Филозофском факултета у Београду Чедомир Антић каже за Курир да је очигледно да постоји проблем када је реч о одлучности универзитета да препусти нелегалним пленумима да одлучују о будућности не само ове студијске године већ и факултета. Он подсећа да су неки факултети имали одлучивање на својим научно-наставним већима, али да неки и нису.
– Данас се отварају разна питања када видимо да су се блокаде иселиле с факултета, па се блокирају неке друге установе изван универзитета, да постоје неки нови захтеви, када је јасно да се у оквиру универзитета ствара једна политичка партија која ће, колико год настала на пленумима и на том тоталитарном уверењу да неко може сам да влада Србијом, ипак изаћи на изборе. Мислим да сви декани који су подржавали пленуме треба из моралних разлога да поднесу оставке, шта год било, променила се власт или не променила. А разлог је тај што су они дали предност незаконитим, недемократским установама и зато што су прихватили да факултети и универзитет буду инструмент у политици – наглашава Антић.
Предизборна атмосфера на пленумима: Студентска листа већ спремна
Петров је у разговору за Курир открио да је студентска изборна листа већ спремна и да се очекује званично саопштење у ком је тачно дефинисан захтев за ванредне парламентарне изборе. Професор објашњава да су студенти блокадери међусобно подељени, чак и посвађани.
– Постоји и ова студентска листа која ће ускоро угледати светлост дана, ексклузивно сам добио ту информацију. Имам једно саопштење које су припремили студенти у блокади. Они ту наводе конкретно захтев за ванредне парламентарне изборе, само што су они међу собом подељени и још нису сигурни да ли да коначно усвоје одлуку или не – каже Петров.
Он оцењује да није могућа радикализација, осим ако не буде мешања из иностранства или напада на грађане Србије.
– Већ пет месеци трају блокаде и видели смо да су захтеви прављени тако да не могу да буду остварени. Није дошло ни до преврата ни до нових избора. Сада се ближи тренутак када неће моћи ни формално да буде спасена година. Као што су гимназије полако изашле из блокаде, мислим да би био ред да и ова епизода, за коју мислим да је несрећна и да не користи ничему, буде завршена и да се вратимо законитости и слободарским заједницама нашег универзитета. Људи који су поднели оставке нису то учинили зато што осећају одговорност, него зато што не знају да реше неки проблем – закључује Антић.
Лична одговорност
Професор Правног факултета у Београду Владан Петров пак сматра да подношење оставке декана овог факултета представља личну одговорност за ситуацију која већ више од пет месеци траје на факултету. Петров упућује и озбиљну замерку због тога што јавност није добила никакво образложење и разлоге за оставке.
– Поготово имајући у виду причу о некаквим политичким притисцима на декана који, ако постоје, треба да буду на неки начин доказани од самог декана. Ко је вршио политички притисак на њега је питање на које би он требало да да одговор. За то време, он је декан у техничком мандату и апелујем на њега да настави да учествује у дијалогу с Владом Србије, јер би опструирање даљег процеса дијалога било изузетно штетно не само за академску заједницу него и за читаво друштво које чека одговор на кључно питање: хоћемо ли у последњем тренутку спасти школску годину – упозорава Петров.
Он подсећа на околност да Проширени ректорски колегијум, који чине сви декани Универзитета у Београду, није јединствен као што се то у претходним месецима чинило.
– Можда је оставка декана Правног факултета и увод у нове оставке декана, можда управо оних који су свесни да је време да се универзитет враћа својој првобитној уставној законској намени, а то су настава и испити. Можемо само да нагађамо, али оно најважније је да оставке које би се евентуално десиле у наредном периоду ни у ком случају не смеју да буду изговор за опструирање процеса дијалога између представника владе и универзитета – упозорио је Петров.
Фото: Курир, Петар Алексић
