Зар не би академска заједница требало да буде прва која ће стати у одбрану својих чланова, без обзира на политички или друштвени контекст напада? Ћутање у овом случају није неутралност, то је порука. Веома лоша порука.
Брутални напад на декана новосадског Факултета спорта и физичког васпитања Патрика Дрида, у понедељак 28. априла испред зграде факултета, који су предводили опозициони активисти, искористивши за то протест студената блокадера, изазвао је огорчење јавности и осуде тог срамног чина стигле су са свих страна – осим од деканових колега из проширеног ректорског колегијума Универзитета у Београду!
Исти чланови колегијума раније су промптно реаговали када је реч о ректору Београдског универзитета Владану Ђокићу и то због позива Тужилаштва на информативни разговор у полицију (ради прикупљања обавештења у предистражном поступку због кривичног дела злоупотреба службеног положаја), а осудили су и инцидент у Нишу, када је деканку Филозофског факултета Универзитета у том граду Наталију Јовановић напала пролазница, старија жена с ножем…
Међутим, у случају физичког напада на Патрика Дрида који је испред свог радног места, испред свог факултета доживео невиђену тортуру – срамно ћуте!
Зар не би академска заједница требало да буде прва која ће стати у одбрану својих чланова, без обзира на политички или друштвени контекст напада? Ћутање у овом случају није неутралност, то је порука. Веома лоша порука.
Чекали смо ево већ три дана да се универзитетске институције јасно и недвосмислено огласе, да осуде насиље и захтевају одговорност за оно чему је био извргнут декан Патрик Дрид, за страшне сцене које је гледала читава Србија, па и деканова породица, његова супруга и деца.
Чекали смо, а чекамо и даље, да се проширени ректорски колегијум Боеградског универзитета огласи, да покрене озбиљно питање о безбедности универзитетских професора, да осуди незаконити политички активизам у академском простору…
Трећи је дан од напада на Патрика Дрида.
Проширени ректорски колегијум морао би да реагује будући да је напад на декана новосадског ДИФ-а суровији и опаснији од било чега што смо досад видели.
Све друго је саучесништво у атмосфери страха и насиља која се очигледно нормализује.
