Ђурђевдан, који се слави 6. маја (23. априла по јулијанском календару), један је од најважнијих празника у српском народном и црквеном календару.
Посвећен је Светом Ђорђу (Свети Георгије), хришћанском мученику и светитељу, и означава симболички почетак пролећа, буђење природе и почетак летње половине године у народној традицији.
Обичаји за Ђурђевдан
Свети Ђорђе је познат као борац против зла, често приказиван како убија аждају, што симболизује победу добра над злом. Ђурђевдан има и много предхришћанских елемената, нарочито у обичајима у вези са природом и плодношћу, па се верује да је празник настао синтезом паганских и хришћанских веровања.
1. Брање лековитог биља и венаца
На Ђурђевдан рано ујутру, пре изласка сунца, људи иду у природу да беру биље попут ђурђевка, коприве, дренка, здравца и других биљака које се сматрају лековитим и заштитним. Од њих се плету венчићи који се каче на врата куће, стаје или изнад иконе – верује се да штите домаћинство од болести и несреће.
2. Купање у реци или роси
Постоји обичај да се људи, посебно деца и млади, купају у реци или умивају росом сабраном с травке. То се сматра симболичким чишћењем и заштитом од болести током целе године.
3. Ђурђевдански уранак
Људи устају врло рано, често још у ноћи, и излазе у природу уз песму и свирку, обично уз хармонику, фрулу или гајде. Многи пале ватру, окупљају се, пеку јагње, певају и играју – то је весела прослава живота и природе.
4. Жртвовање јагњета
У многим крајевима обичај је да се за Ђурђевдан коље јагње, које се сматра симболом обнове, чистоће и плодности. Ђурђевданско јагње често се пече на ражњу и окупља се цела породица и комшилук.
5. Украшавање стоке
Стока се такође кити цвећем и биљем, а понекад се и маже блатом као симбол плодности и заштите. На овај дан посебно се води рачуна о здрављу и напретку стоке, јер је у прошлости живот сељака у великој мери зависио од ње.
novosadska.tv
