Српска православна црква и њени верници данас обележавају дан посвећен Свештеномученику Антипу епископу Пергамском.
Спомиње се у књизи Откровења као „Антипа вјерни сведок мој (2, 13), који би убијен код вас, гђе живи сотона“, т.ј. у граду Пергаму.
Житељи овога града живљаху у мраку идолопоклонства и у крајњој нечистоти; беху робови страсти, опадачи, насилници, крвосмешници, речју слуге сатанске. И ту посред њих живљаше Антипа „као светлост посред таме, као ружа посред трња, као злато посред блата“. Добрим и праведним сматраше се онај, ко би некога хришћанина ухватио и убио. Сва вера незнабожачка састојала се у гатању, у тумачењу снова, у служењу демонима и у крајњем разврату.
Устрашени од Антипе као од огња демони се јаве жречевима у сну и исповеде, како се они боје Антипе, и како морају због њега да беже из тога града. Жречеви дигну гомилу народа против Антипе, и почну овога истјазавати и нагонити да се одрекне Христа и поклони идолима.
Каже им Антипа:
„Кад се ваши такозвани богови, господари васионе, плаше мене, смртног човека, и морају да беже из овога града, зар не познајете по томе да је сва ваша вера заблуда“.
И још им говораше светитељ о вери Христовој, као јединој истинитој и спасоносној. Но они се разјарише као зверови и довукоше старца Антипу пред храм Артемидин, пред којим је стајао изливен во од бронзе. Усијаше вола огњем, и бацише унутра слугу Божјега. Св. Антипа, унутра у огњеном волу, слављаше Бога с благодарношћу, као негда Јона у киту или три отрока у пећи огњеној. И мољаше се Антипа за паству своју и за сав свет све док му се душа не растави од трошнога тела и не узлети међу ангеле у Царство Христово.
Сконча у мукама и увенча се славом неувелом 92. год.
Слави се 11. априла по црквеном, или 24. априла по грегоријанском календару.
Молитва
О, преславни свештеномучениче Антипо и свим хришћанима у болести брзи помоћниче! Верујем свом душом и сваком помишљу да ти је Господ подарио да болесне исцељујеш, немоћнима здравље дарујеш и одузете крепиш. Стога ти, као благодатном исцелитељу болних, притичем и ја немоћни, и твоју поштовања достојну икону побожно целивам молећи се: испроси својим заступништвом код Цара небеског за мене болног исцелење од зубне болести која ме мучи, па иако сам недостојан тебе, најмилостивијег оца и неуморног заступника мога, ти подражавај човекољубље Божије кроз моје обраћање од рђавих дела ка добром живљењу; учини ме достојним заштите твоје, обилно ти дарованом благодаћу исцели ране и озледе душе и тела мога, подари ми здравље и спасење и у свему добро напредовање, да бих се тако, тихо и безмолвно поживевши у свакој побожности и чистоти, удостојио да са свим Светима прослављам свесвето име Оца и Сина и Светога духа. Амин.
