Српска православна црква и верници данас обележавају Велику суботу, други дан хришћанске жалости. Другачије се назива и Страшна, Завалита, Дугачка или Црвена субота. Сви ови називи подсећају на дуге Христове муке на распећу. Од Великог петка па до трећег дана Ускрса, ово је једини дан који није обележен црвеном бојом у календару.
Велика субота је дан који је, према веровању, Христос провео у Хаду, зато се овај дан проводи у тишини без богослужења, а прва ускршња литургија служи се у поноћ.
Верује се да је Христос био тог дана телом у гробу, а духом у Хаду. На последњи дан недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на симболичном Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре.
Сваке године на Велику суботу, на дан између голготског распећа на Велики петак и Васкрса сина Божјег у недељу, пред православни Васкрс, одржава се церемонија старија од 12 векова.
У храму Светог Гроба у Светој земљи већ вековима јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених верника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.
Спрема се и чисти кућа, фарбају јаја
У кућама се завршавају неопходни послови око дочека великог празника. Спрема се и чисти кућа, припрема одећа. Ко није обојио јаја и то ујутру завршава, пре изласка сунца.
У појединим деловима земље меси се колач васкршњак. И даље се строго пости, на води. Прописано је сухоједење, односно не једе се кувана храна.
Стари верују да се на данашњи дан обавезно треба учинити неко добро дело или уделити милостиња сиромашнима. Верује се да ће се то вишеструко вратити доброчинитељу.
На Велику суботу се не ради у пољу и не раде се никакви ручни радови.
