Туњевина има много користи за организам, па осим што додатно уноси протеине у организам, ова риба побољшава здравље мозга и очију.
Једна од најчешц́е коришц́ених, али и најдоступнијих риба у свакодневној исхрани је туњевина, али превелика конзумација може негативно да утиче на организам, упозоравају стручњаци.
Туњевина има много користи за организам, па осим што додатно уноси протеине у организам, ова риба побољшава здравље мозга и очију.
Један је од највец́их извора омега-3 масних киселина и побољшава памц́ење, здравље срца, али има и антиинфламаторно дејство.
Ипак, има ствари на које треба пазити и приликом уношења конзервиране туњевине у организам.
Једна од његових мана је превише уља које се крије у њој. Због тога ова врста рибе носи више калорија, па ако пазите да се не угојите, препоручује се да узмете ону која није из конзерве.
Ако сте један од оних којима је туњевина у конзерви свакодневно на менију, а притом вас мучи надутост, размислите пре него што је узмете следец́и пут. Иако је натријум користан у регулисању телесних течности, његов прекомерни унос може изазвати надимање, пише Клиx.ба.
„Једна конзерва туњевине – са уљем или без уља, садржи четвртину просечног уноса натријума“, према Институту Линус Паулинг.
И још један од штетних ефеката, али не мање важан, јесте то што садржи живу, метал који може да изазове тровање организма и као такву живу треба избегавати колико год је то могуц́е.
Истраживања су показала да је изложеност живи такође повезана са високим крвним притиском, високим лошим холестеролом и повец́аним ризиком од срчаног удара.
Конзервирана туна садржи много мање живе од свеже. А онда када видите ознаку „лака туњевина“ на конзерви, то значи да можете да је једете једном недељно без икаквих проблема, наводе у Институту.
