Кардиоваскуларне болести су у врху листе најчешћих здравствених проблема у Србији. Многи људи у почетку и не знају да имају повишен крвни притисак јер он некада не даје јасне симптоме, а када се они појаве, често је проблем већ узнапредовао.
Због чега крвни притисак може да варира и шта је најважније када је у питању лечење пацијената са хипертензијом, разговарали смо са проф. др Драганом Симићем, кардиологом и начелником Одељења за аритмологију и кардиологију Универзитетског Клиничкиог центра Србије.
– Крвни притисак је варијабла која варира у јединици времена, што је секунда. Значи, пре 10 секунди смо имали једну вредност, а сада имамо другу вредност. Један од врло важнијих утицаја на вредност крвног притиска јесте и атмосферски притисак и промене времена. Постоје особе које су на то јако осетљиве, али има и оних које су мање осетљиве. У сваком случају сваки пацијент који има хипертензију мора да контролише самостално крвни притисак и то је јако важно.
Четири разлога за варијацију крвног притиска
Европско удружење кардиолога инсистира на томе да сваки пацијент са хипертензијом мора да редовно бележи своје вредности мерења крвног притиска које носи на преглед свом лекару.
– Тако да значи да те контроле су јако важне. Исто тако, некада имамо пацијенте са јако високим притиском који се јаве и кажу: „Докторе ја више немам оне високе вредности, то је сада доста пало.“ А некада не можемо ни да објаснимо због чега је тако. Такође, дешава се да пацијентима којима је годинама одлично регулисан притисак са одређеним дозама лекова да се жале на главобољу ових дана, на лош сан. Сам узрок тога је јако дискутабилан. Али под један то је често због повећаног уноса натријума, значи пацијент весно једе сланије и уноси више натријума. Под два, то стрес, напетост и тако даље. Под три, пацијенти имају често ове варијације јер лоше спавају и онда је током дана виши притисак. И под четири су ове временске разлике. То су четири разлога зашто притисак варира – каже проф. др Симић за Здравље Курир.
Он истиче да се пацијентима који се пожале на ове тегобе најчешће ставља амбулантни мониторинг холтер.
– Тако меримо 24 сата све варијације и пратимо шта се дешава да бисмо мало кориговали терапију. Дакле, сваки пацијент који је склон варијацијама крвног притиска мора да има контакт са својим доктором и консултацију како у одређеним моментима да реагује.
Пацијенти морају да сарађују са својим лекаром
Наравно, сваки преглед и сусрет са лекаром је одређена врста едукације, напомиње наш саговорник.
– Ви пацијента морате да на неки начин едукујете. Рецимо, ако би пацијент увече требало да узима лек амлодипин од 10 мг, а увече он има нижи притисак, рецимо 117 са 75, и ако узме 10 мг амлодипина, притисак ће јако пасти. Значи, пацијенти морају да се укључују у регулацију притиска, морају да читају, да се едукују, да имају контакт са својим доктором, да би се избегле те варијације које су некада неминовне. Нажалост, то је терапија до краја живота.
Кардиоваскуларне болести су веома распрострањене у нашој популацији.
– Долазе и млади пацијенти нажалост, који до 35 или 40 године ништа не контролишу, а онда крену доста велики проблеми. Зато већ у 20-им годинама морамо да водимо рачуна о свему, да би све ово било како треба.
Код сваког пацијента се такође проценује фактор ризика.
– Бележи се да ли пушачи или не, какав им је притисак, масноће, да ли имају дијабетес и слично. Ако је тај фактор испод 5 одсто, врло је мали ризик. До 10 одсто је умерен ризик и преко 10 одсто је јако висок ризик. И натавно, те табеле за процену ризика су различите за различите земље. А ми смо сада из групе земаља из високог ризика, то је трећа група, упали у четврту групу земаља са веома високим ризиком.
Алармантна статистика
Према подацима националног Института за јавно здравље Батут, болести срца и крвних судова су 2022. биле водећи узрок смрти у Србији са учешћем од 47,3% у свим узроцима смрти и у просеку је 141 особа дневно умирала од болести срца и крвних судова.
Пушење за кардиоваскуларне пацијенте је као „вожња кроз црвено светло“
Професор Симић признаје да од својих пацијената тражи строго поштовање договорене терапије и мера, јер само на тај начин, уз сарадњу лекара и пацијента, терапија ће бити успешна.
– Ја сам мало строжи доктор, зато што од пацијената тражим да на прегледе доносе лекове које пију. Јер узалуд их прегледамо, трошимо енергију, време, ако они не узмају лек. Значи мора постојати та симбиоза између доктора и пацијента, некакав мост. Ја одговарам за његово здравље. Ниједна кардиоваскуларна болест није наивна и пацијент се мора придржвати тих мера. Пацијенти који имају бајпасове, стентове, коронарну болест, уколико пуше, „секу грану на којој седе“, тада је исход известан. Ја то пацијентима објасним овако: уколико сваки дан идете у највећој брзини кроз црвено светло на раскрсници и пролазите, у једном моменту ће се десити да ћете имати судар и то је то. Према томе, ту сам доста оштрији од осталих доктора, јер им кажем одмах шта их чека.
Фото: Pexels
