Данас смо испред Основне школе „Соња Маринковић“ сведочили најдиректнијем угрожавању демократије и удару на људска права и слободе родитеља и просветних радника који желе да новосадска деца иду у школу и да се настава одвија редовно, у складу са наставним планом и програмом. На љубав према деци и школи супротна страна је узвратила ланцима и катанцима. Предвођени представницима опозиционих политичких странака и покрета, закључали су људе који другачије мисле.
А зашто? Зато што су се дрзнули да кажу да деца треба да се врате у школске клупе. Зато што су смогли снаге да кажу оно што мисли већина грађана да деца треба да иду у школу, уче и друже се. Да траже нормализацију наставе. А били су закључани и нападани само зато што другачије мисле од оних који сматрају да је добро да се настава не одвија, и да Нови Сад стане.
Најоштрије осуђујем такво понашање! Линч се не може убројати у средства демократске борбе. Онемогућавање слободе кретања представља најдиректнији напад на људска права и слободе. Приврженост демократији се не изражава онемогућавањем других да искажу своје ставове.
С обзиром да образовање представља ненадокнадиву вредност у животу сваког детета, изузетно је важно да активности свих грађана буду усмерене на добробит ученика. Примарна мисија школе јесте обезбеђивање квалитетног образовања, а то се не може постићи блокадама, нити претњама родитељима који своју децу желе да шаљу у школу. Свака активност која може пореметити образовни процес и угрозити права деце, не представља акт који је посвећен најбољим интересима ђака. Школа као институција има само једну обавезу – да деци обезбеди најквалитетније могуће образовање. И да негује посвећеност, марљивост и знање. И затo сматрам да је изузетно важно да сви учесници у друштвеном животу буду посвећени дијалогу. Да питања од највеће важности за децу нашег града решавамо разговором, у надлежним институцијама.
