Поподневно дремање је дуго хваљено као алат за повећање будности, побољшање расположења, боље памћење и већу продуктивност. Међутим, за неке, ово може да омета ноћни сан.
Средина је поподнева, капци су вам тешки, а пажња опада. Затварате очи на пола сата и будите се освежени. Међутим, те ноћи се преврћете у кревету, питајући се зашто не можете да заспите. Тај поподневни одмор који вам је у том тренутку пријао је можда управо разлог, каже психолог и професор менталног здравља Талар Моукхтариан.
Дремање је двосекли мач. Ако се уради како треба, то је сјајан начин да се мозак напуни енергијом, побољша концентрација и позитивно утиче на ментално и физичко здравље. Ако се уради погрешно, може да остави осећај обамрлости, дезоријентације и проблеме са успављивањем касније током ноћи.
Кључ је у разумевању како тело регулише сан и будност.
– Већина људи доживљава природни пад будности у раним поподневним сатима, обично између 13-16 часова. То није само због тешког оброка, дносно ручка – наш унутрашњи биолошки сат, или циркадијални ритам, ствара циклусе будности и умора током дана. Пад у раним поподневним сатима је део овог ритма, због чега се многи људи у том периоду осећају поспано – објашњава.
Студије сугеришу да кратка дремка може да помогне да се победи умор, повећа будност и побољша когнитивна функција, без ометања ноћног сна. Ови „моћни предаси“ омогућавају мозгу да се одмори, али без падања у дубок сан, како бисте се лакше пробудили освежени.
Међутим, постоји квака – предуго дремање може да доведе до осећаја још већег умора кад се пробудите. То је због „стања инертности“ – осећаја обамрлости и дезоријентације који настаје кад се пробудите током дубљих фаза сна.
– Када дремање траје дуже од 30 минута, мозак прелази у фазу спороталасног сна, што буђење чини много тежим. Студије показују да ово буђење из дубоког сна може да изазове осећај поспаности који траје и до сат времена – објашњава Моукхтариан.
Све ово може да има озбиљне последице ако након тога рецимо покушавате да обављате задатке који захтевају одлучност, доносите важне одлуке или управљате машинама. А ако дремнете прекасно током дана можете да смањите, односно одложите природну потребу за спавањем што отежава касније успављивање.
Када је дремање неопходно?
За неке, дремање је неопходно. Радници које раде у сменама често имају проблем са фрагментираним сном због сталног мењања распореда, а добро темпирана дремка пре ноћне смене може да побољша будност и смањи ризик од грешака и несрећа.
– Слично, људи који редовно имају проблема са спавањем ноћу – било због посла, родитељских обавеза или других разлога – могу да имају користи од дремања како би надокнадили изгубљене сате сна – сугерише психолог.
Ипак, ослањање на дремање уместо побољшања ноћног сна је краткорочно решење. Особама са хроничном несаницом често се саветује потпуно избегавање дремања, јер спавање током дана може да ослаби њихову природну потребу за сном ноћу.
Одређене особе користе стратешко дремање као алат за побољшање перформанси. Спортисти укључују дремање у своје тренинге како би убрзали опоравак мишића и побољшали спортске разултате као што су време реакције и издржљивост.
– Истраживања такође сугеришу да људи на пословима који захтевају висок ниво концентрације, као што су здравствени радници и чланови посаде авиона, имају користи од кратких одмора како би одржали концентрацију и смањили грешке услед умора. НАСА је открила да 26-минутна дремка може да побољша перформансе пилота и посаде на дугим летовима за 34 одсто, а будност за 54 одсто – наводи Моукхтариан.
Како правилно дремати?
Да би дремање било ефикасно, време и окружење су кључни. Требало би да траје између 10-20 минута како бисте спречили осећај обамрлости, а идеално време је пре 14 часова.
– Најбоље је дремати у хладном, тамном и мирном окружењу, слично условима ноћног сна. Маска за очи и чепићи за ублажавање буке могу да помогну, посебно за оне који дремају у светлом или бучном окружењу – појашњава психолог.
Иако доноси бенефите, дремање није за сваког. Узраст, начин живота и основни обрасци спавања утичу на то да ли дремање помаже или смета. Добра дремка је питање стратегије – знати када, како и да ли уопште треба спавати поподне, поручује.
Фото: Pexels
