Прослављени српски глумац Бранислав Лечић био је гост Културног центра Новог Сада, где је и одржао предавање које ће бити емитовано на Јутјуб каналу КЦНС. Том приликом разговарао је са директором Бојаном Панаотовићем, који се захвалио барду српског глумишта што је учинио част Културном центру и дошао у Нови Сад.
„Са великом радошћу и задовољством очекујемо његово предавање које ће се тицати студентских гибања, немира, протеста од 1968, преко 91. године када сам га и сам као младић слушао у надахнутим говорима, па до данашњих дана, како бисмо видели шта је аутентично, шта је бунт младости, а шта је лажна слика, јер одређене ствари се морају разлучити“, нагласио је Панаотовић. Разговарајући о филмској уметности, Панаотовић истиче да је као филмофил пратио дело Бранислава Лечића кроз време, и као најдоминантнију његову улогу истакао ону у Булевару револуције. Помињући Зорана Радмиловића, Семку Соколовић, и друге уметнике, Панаотовић и Лечић усагласили су се да постоје улоге, и људи коју остављају свој печат и надилазе епоху.
„Велико ми је задовољство што сам данас овде, јер ово предавање заслужује пажњу, а пре свега јер се ради о нечему што нам се и тренутно дешава. Историја и разноликост студентских протеста, успешност и све слабости које се појављују у томе, као и намере које су некада афирмативне, а некада деструктивне, захтевају анализу која ће нам помоћи да у садашњем времену сазнамо шта се догађа на улицама наших градова, широм Србије“, рекао је Лечић.
Говорећи о глумачком позиву, објаснио је повезаност свог посла и политичког деловања:
„Што се тиче мог професионалног ангажмана, увек сам настојао да моја глумачка професија у занатском смислу буде врхунска, јер сам неко ко увек даје себе, без обзира на то да ли је у питању позориште или филм. Никада нисам стављао свој глумачки посао испред свог људског делања. Моје политичко делање везано је за мој људски осећај да наша држава мора да буде стабилна, демократска и да увек штити наше интересе. Та прича о националним интересима за мене је увек била једнака демократији. Демократија и нема своје испуњење уколико се не ослања на педигре националног, јер пре свега треба да знаш ко си да би могао да комуницираш са онима преко пута тебе. Моја професија је увек била у служби оног што сам сматрао важнијим. Никада нисам био само глумац, већ човек који је настојао да разуме народ коме припада.“
Фото: КЦНС
