Данашња субота се у православном народу назива Теодоровом (Тодоровом) суботом, јер је посвећена Светом Великомученику Теодору Тирону.
Свети Теодор Тирон (умро 306.) је хришћански светитељ и великомученик. Његове свете мошти налазе се у сремском манастиру Хопову, на Фрушкој гори. Овај светитељ је први светац-заштитник града Венеције, кога је касније наследио Свети Марко. Теодорова или Тодорова субота увек пада у прву суботу Великог Васкршњег поста. Тодорову суботу, или Тодорицу, славио је еснаф пекара.
На данашњи дан је обичај да се причешћују верници, који су целу недељу постили. Некада су се на овај дан причешћивали и ђаци.
За Светог Тодора верује се да је заштитник стоке, посебно коња, па се овај дан назива још и Коњски дан – када се коњи не прежу, већ само јашу. Трке коња су се на овај дан организовале у Шумадији. Уопште, у многим селима се коњи јашу, и показују по селима.
У таковском крају овај светац се слави јер се верује да лечи од падавице. Мештани у то време одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свеће и моле се свецу за здравље.
Срби, Македонци и Бугари верују да Свети Тодор, у виду ноћног јахача током Тодорове недеље, може да донесе болести и лудило. На Тодоров дан први пут излазе змије након зимског мировања. На Косову мисле да је некада Свети Теодор управљао змијама које су имале ноге. Кад су змије почеле да уједају људе, он се наљути на њих, одузе им ноге, а људе научи како да их туку штаповима и хватају.
Овог дана у селима источне Србије припрема се жито, као за сваку крсну славу. Прави се и колач на коме се обавезно налазе украси у облику коња или потковице. На тај дан се пали смеће (ради заштите, тј. за здравље коња и породице, ради одавања поштовања демонима и као заштита од змија). Жене на Тодорову суботу не смеју да перу косу, у кући се не сме палити ватра (јер демони не воле дим), а децу треба окупати пре коњских трка. Изузетно, ако је неопходно, дете се и на тај дан може окупати, али се обавезно ставља потковица у корито с водом.
У селима лесковачког Поморавља кажу да на дан Тодорице Краљевић Марко јаше свог шарца на мору. Једном годишње, баш пред крај зиме, на Тодорову суботу чује се топот коња који леди крв у жилама. То су, каже предање, Тодорци – пола људи пола коњи, али нису кентаури. Они су зли и спадају у најопсанија митска бића на овом простору. Њихов вођа је Велики Тодор.
Ако изађете из куће кад падне мрак, а ових дана је то нешто после 17 сати, Тодорови коњи ће се чути и растргнуће сваког ко хода. Овакво веровање је и данас живо у Вршцу.
Верује се да светац може да излечи од падавице, као и да на овај дан узјаше коња и одлази да доведе лето. Предвиђа се и време, по изреци: каква Тодорица, таква годиница.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Printscreen YouTube/NikolaAntonov
