Главни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду (ВЈТ) Ненад Стефановић изјавио је да откривање и процесуирање корупције траје непрекидно и да тужиоци сваки дан у сарадњи са полицијом и другим државним органима раде свој посао и прикупљају податке и обавештења како би касније пред судом могли да их представе у виду квалитетних, ваљаних доказа.
„Сав тај рад резултира покретањем истраге, често и хапшењем осумњичених, а то је фаза поступка која привлачи највећу пажњу јавности“, навео је он у интервјуу за „Курир“.
Истакао је да је у акуелној акцији против корупције пред Вишим јавним тужилаштвом у Београду, која је видљива јавности, у протеклих 20-ак дана укупно реализовано 10 предмета, процесуирано 130 лица, од чега је 85 лица ухапшено, двоје је у бекству и за њих је предложено одређивање притвора и расписивање потерница.
„Против осталих осумњичених лица поднете су кривичне пријаве у редовном поступку. У односу на 127 лица и једно правно лице донета је наредба о спровођењу истраге, а у односу на два лица се предузимају доказне радње. Осумњиченим лицима стављају се на терет кривична дела са елементом корупције, као што су злопотреба положаја одговорног лица и злопотреба службеног положаја, трговина утицајем, злоупотреба у вези са јавном набавком, несавесан рад у служби, примање и давање мита пореска кривична дела, а против чак 74 лица води се истрага због кривичног дела прање новца“, прецизирао је Стефановић.
Упитан зашто још увек нико није ухапшен од бивших и садашњих високих функционера због „високе корупције“, тужилац је објаснио да према Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и тероризма, ВЈТ у Београду нема овлашћења да процесуира тзв. високу корупцију, односно осумњичене за кривична дела против службене дужности која су од стране Народне скупштине, председника Републике, Владе, опште седнице Врховног суда, Високог савета судства или Високог савета тужилаштва именована, изабрана или постављена на функцију.
Према његовим речима, у овим случајевима надлежност за поступање има Јавно тужилаштво за организовани криминал, на основу члана 3. став 2 поменутог Закона.
Говорећи о предмету који је покренуло ВЈТ везано за пад надстрешнице у Новом Саду, он је указао да се коруптивни елемент у овом случају огледа у невршењу дужности надзора и невршењу службене дужности, који представљају на неки начин, пропусте струке.
„Сумњамо да су пропусти осумњичених у узрочно-последичној вези са поменутом трагедијом јер нису обавили све неопходне прегледе, а били су дужни да то учине, јер да су савесно радили свој посао они би уочили лом и угиб на надстрешници у данима који су претходили њеном обрушавању и трагедији у којој је погинуло 15 људи, а двоје тешко телесно повређено“, навео је тужилац.
Он је поновио да ова истрага нема везе са финансирањем пројекта и евентуалним коруптивним кривичним делима у вези са финансијама, већ да се тим делом поступка у предистрази бави Јавно тужилаштво за организовани криминал.
Са друге стране, како је додао, ВЈТ у Новом Саду подигло је оптужницу против окривљених за кривично дело Тешко дело против опште сигурности из области тзв. општег криминала, док је Посебно одељење за сузбијање корупције ВЈТ у Београду процесуирало осумњичене због пропуста струке, односно због коруптивних кривичних дела, Несавесан рад у служби и Злоупотреба службеног положаја, а која су имала за последицу извршење кривичног дела Тешка дела против опште сигурности.
Наводећи да не може да најављује нова хапшења у том предмету, Стефановић је указао да је истрага покренута, да су саслушани осумњичени којима је на предлог тужилаштва Виши суд у Београду одредио притвор, што, како је нагласио, значи да је суд у овом тренутку потврдио довољан степен сумње – основану сумњу да су наведени осумњичени извршили кривична дела која им се наредбом о спровођењу истраге стављају на терет, с обзиром на то да је степен сумње потребан за одређивање притвора – основана сумња.
Следи саслушање сведока и прикупљање других доказа, додао је тужилац.
Упитан због чега се истражује пословање 50-ак фирми широм Србије, тужилац је навео да увек када постоје основи сумње да је прекршен закон, те извршено кривично дело, тужилаштво треба да реагује.
„У току предистражног поступка утврђује се да ли има довољно доказа за улазак у даље фазе поступка. У том контексту могу да потврдим да се проверава пословање више од 50 фирми“, рекао је Стефановић.
Одговарајући на питање у вези са провером пословне документације неколико НВО и трошењем донација УСАИД, тужилац је нагласио да нико није изнад закона и да закон треба да буде исти за све.
„У том контексту, као што сам већ рекао, увек када постоје основи сумње да је прекршен закон, те извршено кривично дело, тужилаштво треба да реагује. У сваком случају, ко није вршио кривична дела, нема разлога да брине“, истакао је.
Подсетио је да су у конкретном случају највиши представници Сједињених Америчких Држава, као и директор ФБИ изнели у више наврата тешке оптужбе на рачун пословања УСАИД-а због ненаменског трошења новца америчких пореских обвезника и могућег прања новца, а у истом контексту поменули су и НВО из Србије.
„Наш посао је да предузмемо мере и радње из своје надлежности како бисмо проверили ситуацију на домаћем терену и утврдили да ли има основаности у тим сумњама“, рекао је тужилац.
Коментаришући наводе да је Милорад Грчић био заштићен до сада и да је због тога ухапшен тек у другом предмету због малверзација у ЈП ЕПС, Стефановић је истакао да тужилаштво „хапси“ када има довољно јаке доказе којима се поткрепљује основана сумња да је извршено кривично дело, у ком случају окривљенима суд може да одреди притвор.
За основану сумњу је неопходно прикупити квалитетне и ваљане доказе, а одређивање притвора доказује да је тужилаштво свој посао обавило ваљано, нагласио он.
Стефановић је указао да је тај предмет у ВЈТ у Београду дошао након што се 15. марта 2022. године, у консултацијама са припадницима СБПОК, заменик јавног тужиоца за организовани криминал изјаснио да нема кривичног дела из надлежности ТОК, те да СБПОК извештај о почетним проверама достави ВЈТ у Београду.
„Након тога ВЈТ у Београду наставило је са проверама и прикупљањем доказа у оквиру предистражног поступка, који је резултирао недавним хапшењем осумњичених и покретањем истраге. Подсетићу вас да је у вези са овим јавним предузећем средином прошле године подигнута оптужница против 10 окривљених у предмету познатом као ЕПС-Баувазен. У том предмету је предистражни поступак трајао скоро четири године. Кривична пријава је била поднета Тужилаштву за организовани криминал 4. октобра 2019. године уз допуну 10 дана касније, али је након почетних провера две године касније ТОК проследио кривичну пријаву ВЈТ у Београду, које је истрагу покренуло 23. фебруара 2023. године, када су ухапшени осумњичени. Дакле, квалитет прибављених доказа опредељује моменат реакције тужилаштва“, навео је тужилац.
Осврћући се на предмет против бившег градског секретара за легализацију Немање Стајића, он је навео је против њега прва истрага покренута још у октобру 2022. године, те да је у оквиру ње тужилаштво Јединици за финансијске истраге МУП-а Србије наложило да испита Стајићеву имовину и имовину са њим повезаних лица.
Финансијском истрагом, како је појаснио, утврђено је да поменута лица нису могла законитим приходима да стекну, нити да изграде спорне озакоњене објекте.
„Истрага од десетак дана покренута је након прибављања и проактивног укрштања података добијених из финансијске истраге осумњиченог Немање Стајића и чланова његове ближе и даље родбине, са подацима који су објављивани у медијима о спорним легализацијама, као и увидом у спорне легализације“, објаснио је Стефановић.
Додао је да је у предистражном поступку утврђено да је ближа и даља родбина бившег градског секретара за легализацију непосредно после доношења решења о озакоњењу стицала у власништво објекте које је претходно Секретаријат озаконио.
„Након стицања они су даље прометовали посебне делове тако нелегално озакоњених објеката, а реч је о становима и гаражним местима, на који начин су конвертовали имовину из криминалне делатности и себи прибавили имовинску корист од преко 6.5 милиона евра“, рекао је тужилац, потврђујући да је у сефовима, такође осумњичених чланова породице Немање Стајића пронађена, поред осталог, већа количина златних полуга, као и неколико сатова, од којих само један вреди око 120.000 евра.
Он је нагласио да су подаци из финансијских истрага по закону тајни, тако да о томе не може да се говори све до правоснажно окончаних поступака за одузимање имовине проистекле из кривичног дела.
Говорећи о процесу прикупљања доказа у предметима који се односе на корупцију, тужилац је указао да се њихова дужина и комплексност разликује од случаја до случаја, и конкретног кривичног дела.
„Указујем да реализације сложених коруптивних предмета попут доказивања незаконитих јавних набавки, прања новца, различитих злоупотреба службеног положаја и других, захтевају дуготрајан рад, координацију тужилаштва са полицијом, пореском полицијом, Управом за спречавање прања новца, Безбедносно информативном агенцијом, катастром и другим институцијама у зависности од конкретног предмета. У предистражном поступку такође учествују и финансијски форензичари и вештаци различитих струка чији су налази и мишљења изузетно важни тужиоцима“, навео је Стефановић.
Поред тога, како је додао, у одређеним случајевима примењују се посебне доказне радње, као што је тајни надзор и снимање, које се спроводе по одобрењу суда и могу да трају одредјени временски период.
„Након тога анализирају се информације и докази који су на тај начин прикупљени. Све наведено указује да доказивање коруптивних кривичних дела захтева доста активности и координацију свих државних органа, а често и проактивну улогу самих грађана, како би се обезбедили чврсти докази који ће бити представљени на суду“, нагласио је он.
Истакао је да нису тачне примедбе дела јавности, пре свега опозиционих медија и активиста, да је у акцију сузбијања корупције кренуо тек по одобрењу „врха државе“ одакле је најављена ова борба против корупције, оцењујући такве коментаре као директно скретање фокуса са ефикасног процесуирања кривичних дела из области корупције.
„Управо сам објаснио како тече тај процес, који је непрекидан, а јавност коментарише само онај део који јој је видљив. Што се тиче државних званичника, легитимно изабраних представника државе, верујем да они артикулишу оно што грађани осећају, а то је да нам је потребна правда и ефикасна борба против корупције“, нагласио је тужилац.
Упитан да ли трпи притиске због велике акције у борби против корупције на територији главног града, он је рекао да тужилачки посао није популаран и да подразумева трпљење различитих критика, примедби, а често и увреда, што све схвата као део свог посла.
„Свакодневно се суочавам са притисцима те врсте који стижу од појединих интересних група и политичких фактора којима шта год да уради ВЈТ у Београду, увек нешто смета. Одмах затим следи лавина малициозних критика. Ипак, настављам да радим свој посао држећи се Устава и закона у границама својих јавно-тужилачких овлашћења“, закључио је Стефановић.
Фото: Танјуг, Јадранка Илић
