Премијер је најавио да влада намерава да постигне договор са представницима трговаца како би се спречило дивљање цена, а ако договор не буде постигнут, биће обавезног замрзавања цена за одређене производе
Влада у Будимпешти забринута је због наглог повећања цена, посебно основних животних намирница у Мађарској, што је била и тема ванредне седнице кабинета премијера Виктора Орбана.
Он је на видео-снимку, објављеном на „Фејсбуку”, рекао да је „ово што сада имамо неприхватљиво”. Влада, како је поручио, неће дозволити „да се људи пљачкају”, појаснивши како мисли на високе цене са којима су становници његове земље суочени у супермаркетима.
Према речима мађарског премијера, успешно је завршена „демонтажа” инфлације 2024. године, али је признао да су од јануара до сада цене прехрамбених производа у наглом порасту. Навео је како су малопродајни трговински ланци наметнули неприхватљива поскупљења, па је тако брашно поскупело за око 40 одсто, јаја за преко 30, млечни производи за 39, а јестиво уље за 11 одсто. Према речима премијера, „то уништава људе”.
Орбан је најавио да влада намерава да постигне договор са представницима трговаца како би се спречило дивљање цена, које посебно погађа вишечлане породице и пензионере. Ако договор не буде постигнут, министар за националну привреду Мартон Нађ је добио овлашћење да уведе обавезно замрзавање цена за одређене производе, рекао је Орбан и додао да ће се, уколико то не буде довољно, посегнути за мерама ограничења трговачке добити.
„Ово што сада имамо је једноставно неприхватљиво. Раст цена се мора обуздати свим средствима, јер нећемо дозволити да се људи пљачкају”, нагласио је Орбан.
Његов позив долази након што су објављени подаци који показују да је међу земљама ЕУ годишња инфлација у јануару била највиша у Мађарској, са стопом од 5,7 одсто. Поред ове земље, највише годишње стопе су забележиле Румунија (5,3 одсто) и Хрватска (5 процената). У јануару 2025. највећи допринос годишњој стопи инфлације у еврозони дале су услуге, затим храна, алкохол и дуван, енергија и неенергетска индустријска роба.
Влада се против раста трошкова живота, поред осталог, у последње време бори и чешћим повећањем плата, али то не успева да стиша незадовољство запослених у многим секторима. Међу њима су и радници на Аеродрому „Ференц Лист” у Будимпешти, који је недавно поново враћен у државно власништво и који се сада суочава са могућим штрајком запослених. Како наводе, преговори о повећању плата за 2025. години нису успели, а упркос рекордном учинку у 2024. и добити од 30 милијарди форинти (75 милиона евра) за 2023. годину, менаџмент је радницима понудио повећање плата од само четири процента.
Синдикат аеродромских радника и пружалаца услуга учествовао је у четири рунде преговора са управом компаније, тражећи повећање плата од 10 одсто. Према наводима њихових представника, предложено повећање не покрива ни очекивану стопу инфлације за 2025. Незадовољан преговорима са послодавцем, синдикат је најавио генералну обуставу рада запослених на аеродрому, прву у последњих 17 година. Како се наводи, незадовољство радника расте, а многи размишљају о промени посла уколико тражени обим повећања плата изостане.
Додатну напетост међу њима стварају информације о потенцијалној рационализацији и отпуштању дела запослених, након што је држава купила аеродром. Међутим, синдикат тврди да у неколико сектора заправо нема довољно особља, а да све већи број путника и обим посла представљају додатна оптерећења за раднике.
Неповољни економски услови утичу и на честе потресе на финансијском тржишту, па се у Мађарској јавности поново поставља питање уласка у еврозону, око којег се годинама споре политичари и економски стручњаци. Заменик гувернера Мађарске народне банке (МНБ) Барнабаш Вираг каже да би мађарски БДП морао да достигне 90 одсто просека ЕУ како би земља била спремна да прихвати увођење евра. Нажалост, још смо далеко од тога, признаје он и додаје да се разговори о увођењу евра обично воде када курс форинте варира.
Премијер Орбан је изричито против увођења евра у тренутној економској ситуацији. Говорећи на конференцији коју је организовала Мађарска народна банка, он је упозорио да користи од јединствене валуте углавном имају економски снажније земље, док би оне мање развијене могле остати у неповољном положају у односу на конкуренцију. Он је у свом говору цитирао Шандора Ламфалушија, једног од идејних твораца евра, који је рекао да еврозона може бити истински успешна само ако има заједничку фискалну политику, али да то још није успостављено. Уколико се Мађарска придружи еврозони неспремна, то би више наштетило него користило њеној привреди, сматра Орбан. Према његовим речима, тренутни економски амбијент у ЕУ није наклоњен земљама које сустижу корак, па фокус треба да буде на решавању проблема конкурентности, а не на увођењу евра, сматра он.
politika.rs/novosadska.tv
