Мед је природан производ с бројним благотворним ефектима на здравље, али се често сврстава међу намирнице које би особе с дијабетесом требало да избегавају.
Ипак, све је више доказа да умерено уношење меда можда и није толико проблематично, а стручне смернице по овом питању још увек се прецизирају.
Дијабетес и исхрана
Дијабетес је једна од најчешћих хроничних болести, а његову контролу у великој мери одређује начин исхране и животне навике. Правилна исхрана би требало да буде уравнотежена и прилагођена индивидуалним потребама, што често изазива дилеме – које намирнице су дозвољене, а које треба ограничити или потпуно избацити?
У народној медицини
У народној медицини, мед се одувек користио за јачање организма, пре свега деце и старијих. Осим већ истражених благотворних својстава у третирању многих болести, мед се најчешће користи код повишене телесне температуре, прехлада, поремећаја сна, упала десни и поленске кијавице, астме, бронхитиса, опекотина, болова у желуцу, анорексије, хемороида… Пчелињи производи су мелем и за оштећену јетру.
Мед – више од обичног заслађивача
Мед је комплексна природна супстанца богата корисним састојцима. Осим глукозе и фруктозе, садржи преко 200 биоактивних једињења, укључујући антиоксидансе који повољно делују на организам. Његов гликемијски индекс (58) нешто је нижи од белог шећера (60), што значи да не изазива нагле скокове шећера у крви као чиста глукоза.
Да ли је безбедан за особе с дијабетесом?
Иако се мед традиционално сматра непожељним у исхрани особа са дијабетесом, истраживања показују да његово умерено уношење може да има одређене предности. Природни, сирови мед без додатака може се уносити у строго контролисаним количинама, при чему се посебно истиче корисна комбинација меда и цимета, који може да допринесе стабилизацији нивоа шећера у крви.
Кључ лежи у количини – препоручени унос фруктозе не би требало да прелази 10 грама дневно, док укупни дневни унос меда зависи од индивидуалних фактора и савета лекара.
Научна дилема – предности и ризици
Истраживања о утицају меда на дијабетес доносе опречне закључке. Нека студије сугеришу да мед може да побољша липидни статус и смањи ниво „лошег“ холестерола, док друга указују на његов потенцијални негативни утицај на регулацију шећера у крви.
И притисак под контролом
Истраживања су показала да багремов, пољски и ливадски мед шире крвне судове срца, поправљају исхрану срчаног мишића и поспешују избацивање вишка течности, односно имају диуретички ефекат, те регулишу повишен крвни притисак. Апитерапеути саветују узимање једног грама меда на килограм телесне тежине у четири дозе пре оброка. Најбољи ефекти се добијају када се користе мед, прополис, полен и матични млеч.
Због тога су потребне додатне студије на већим броју људи како би се донели јасни закључци о његовој безбедности и препорученим количинама. Оно што је сигурно јесте да би особе с дијабетесом требало редовно да прате ниво шећера у крви и консултују се са својим лекаром пре него што уведу мед у уобичајену исхрану.
Фото: Pexels
