За очување вида су важни редовни превентивни прегледи јер многе очне болести које су главни узроци губитка вида немају никакве симптоме, поручили су данас учесници конференције „Да заједно видимо решење“, у организацији удружења оболелих од сенилне дегенерације макуле „Жута мрља“.
Председница удружења „Жута мрља“ Александра Хаџиманић, којој је 2016. откривена дегенерација макуле, рекла је да је вид на десном оку изгубила преко ноћи, као и да је обузимала паника када је сазнала да мора да прими инјекцију директно у око.
„После десет година живота са овом болешћу, схватам да та инјекција не боли. Та терапија је мени помогла да могу да читам, радим, будем корисна себи и својој породици“, рекла је Хаџиманићева на конференцији у хотелу „Роyал инн“.
Истиче да су главни изазови са којима се суочавају пацијенти оболели од ове болести прилагођавање одређеном режиму исхране и одсуство физичког напора.
Хаџиманићева истиче да је за пацијенте оболеле од ове болести најважније да слушају лекаре и иду на редовне офталмолошке прегледе.
Наглашава да је у Србији доступна квалитетна и иновативна терапија која се користи у свету.
Офталмолог из Универзитетског клиничког центра Бојан Калезић говорио је о томе које су болести најчешћи узроци губитка вида и зашто је важно ићи на превентивне прегледе.
Калезић је истакао да је важно да се уведе суплементација и прилагоди исхрана за пацијенте који имају обољења жуте мрље.
„Суплементи дају тачно одређену концентрацију потребних хранљивих материја, а истовремено треба конзумирати намирнице као што су зелено и црвено воће и поврће“, истиче Калезић.
Објашњава да болести као што је глауком и сенилна дегенерација макуле нису праћене никаквим симптомима и зато је важно ићи на превентивне прегледе.
„То су болести које не боле и оне су врло подмукле због тога што могу довести до трајног губитка вида. Дешава се да пацијент мисли да су му само потребне наочаре јер слабије види, али је много важно да се утврди шта је заправо узрок слабијег вида“, наглашава Калезић.
Заменик директора сектора за лекове Републичког здравственог осигурања Весна Вуковић истиче да на листи иновативних лекова за сенилну дегенерацију макуле још увек нема свих иновативних лекова, али је добро то што су регистрована чак три лека у Србији.
„Надамо се да ће се у наредном периоду обезбедити већи број иновативних лекова који имају велики значај у превенцији и лечењу разних болести“, истакла је Вуковићева.
Директор удружења произвођача иновативних лекова Бојан Тркуља наглашава да је последњих година глас пацијената у здравственом систему наше земље све више присутан и важнији.
„Мислим да још много тога можемо да урадимо да тај глас пацијената буде још јачи. Потребно је да се системски реши питање финансирања иновативних лекова“, истакао је Тркуља.
Додао је да у буџету Републичког фонда здравственог осигурања не постоји ставка за улазак иновативних лекова на листу.
Наглашава да је претходних година урађено много када је у питању доступност иновативних лекова, као и да су та средства финансирана из буџетске резерве.
Фото: Pexels
