Замор очију није званични медицински израз, већ се користи да опише нелагодност у очима, често праћену краткотрајним проблемима с видом, а до проблема може да доведе дуготрајно фокусирање на неки задатак без паузе. На пример, када дуго читате ситна слова или се бавите прецизним ручним радом, може да вам буде тешко да се касније брзо фокусирате на нешто што је удаљеније од вас.
Такође, напрезање очију може настати због слабог осветљења или других ситуација које их приморавају на појачан напор. Ако проводите много времена испред екрана, говоримо о дигиталном замору очију или синдрому компјутерског вида. Овај проблем често настаје јер несвесно трепћемо мање када гледамо у екран.
Које активности најчешће изазивају замор очију?
Дуготрајно обављање следећих активности без паузе може да доведе до нелагодности у очима:
Коришћење рачунара, таблета, телефона или гледање телевизије
Вожња на дуже релације
Читање ситних слова или нејасног фонта
Ручни рад који захтева прецизно фокусирање, попут веза или плетења
Поред тога, неки фактори додатно оптерећују очи:
Слабо или прејако осветљење
Директан извор светлости који ствара одсјај
Струјање ваздуха које исушује очи (клима, вентилатори, грејање у аутомобилу)
Прљави или замашћени екрани и наочаре
Лоши временски услови приликом вожње
Неодговарајуће диоптријске наочаре или сочива
Према Америчкој академији за офталмологију (ААО), иако симптоми замора очију могу да буду непријатни, они не оштећују вид. У већини случајева, редовне паузе и вештачке сузе могу да ублаже нелагодност.
Како препознати замор очију?
Најчешћи симптоми укључују:
Суве или сузне очи
Замагљен вид и тешкоће с фокусирањем
Уморне, болне очи које сврбе или пецкају
Осећај тежине у капцима и тешкоћа с држањем очију отвореним
Трзање мишића око очију или капака
Главобољу иза очију
Појачану осетљивост на јаку светлост
Замор очију може да утиче и на концентрацију, продуктивност и прецизност приликом читања. Такође, може да доведе до бола у врату, раменима и леђима, јер људи често несвесно мењају држање како би компензовали замор очију.
Савети за смањење замора очију
Правилне паузе
Применујте правило 20-20-20: на сваких 20 минута гледања у екран, скрените поглед ка нечему удаљеном најмање шест метара (20 стопа) и задржите фокус 20 секунди.
Након два сата непрекидне вожње или 100 пређених километара, направите паузу – или чешће ако осећате потребу.
Влажење очију
Не заборавите да трепћете редовно, јер при гледању у екран или ситан текст трепћемо ређе.
Користите вештачке сузе ако проводите много времена пред екраном или за воланом.
Ако носите контактна сочива, размислите о томе да пређете на наочаре док радите за рачунаром или користите вештачке сузе.
Када возите, усмерите вентилацију даље од очију.
Током зиме користите овлаживач ваздуха у затвореним просторима.
Побољшајте услове за гледање
Редовно бришите екране и наочаре како бисте уклонили прашину и мрље.
Носите поларизоване наочаре за сунце како бисте смањили одсјај током вожње.
Поставите екран рачунара на удаљеност од 50-65 центиметара од лица
Подешавање радног окружења
Америчка академија за офталмологију препоручује следеће подешавање радног простора:
Поставите екран рачунара на удаљеност од 50-65 центиметара од лица, тако да је центар мало испод нивоа очију.
Подесите екран тако да не хвата одсјај од прозора или осветљења.
Користите мат заштиту екрана ако имате проблема с одсјајем.
Подесите осветљење екрана и просторије на приближно исти ниво.
Повећајте контраст на екрану ради лакшег читања.
Ако проводите много времена за рачунаром, размислите о диоптријским наочарима намењеним за рад на удаљености од око 60 центиметара.
Седите у удобној столици која подстиче правилно држање – стопала нека буду равно на поду, а руке ослоњене.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
pexels photo
