Председник Владе Србије Милош Вучевић другог дана посете Босни и Херцеговини обићи ће Митрополију дабробосанску у Сарајеву. Он ће имати и пријем код митрополита Хризостома, након чега ће делегација из Србије обићи и Храм Рођења Пресвете Богородице.
Претходно је планирана и посета амбасади Србије у БиХ.
Митрополија дабробосанска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је митрополит Хризостом (Јевић), а седиште митрополије се налази у Сарајеву и Сокоцу.
Дабарску епархију је 1219. године установио Свети Сава.
До 2019. године митрополија је била подељена на четири архијерејска намесништава, али одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабробосанске.
На заједнички предлог епископа зворничко-тузланског Фотија и митрополита дабробосанског Хризостома Свети архијерејски сабор је донео одлуку да цело архијерејско намесништво сребреничко-подрињско, као и парохија оловска из архијерејског намесништва тузланског у епархији зворничко-тузланској припадне митрополији дабробосанској.
Одлука о градњи Саборне цркве Рождества Пресвете Богородице у Сарајеву донета је почетком 1859. године. Црква је почела да се гради 1863. године.
Темељ је освећен 11. јуна поменуте године. Радови на цркви су трајали једанаест година. Потпуно је завршена 1. маја 1874. године.
Освећена је на Светог Илију, 20. јула 1872. године, скоро годину дана пре потпуног завршетка. Осветио је митрополит Дабробосански Пајсије.
Црква је грађена од добровољних прилога који су сакупљани почев од 1863. године па до завршетка. Прилоге су давали православни житељи Сарајева, околних села, трговци из Београда, Дубровника, Беча и Трста. Како прилози који су пристизали нису били довољни, радови су исплаћивани из прихода Старе сарајевске цркве Светог Архангела и из позајмица појединих грађана. Међу приложницима се помиње султан Абдул Азис Хан са 556 дуката (33.950 гроша).
Прве оправке цркве, нарочито споља, биле су планиране за 1914. годину. Намера је пропала због избијања рата. За време рата Аустријанци су скинули оловни кров са цркве и црквена звона. Прекрили су је слабим плехом, што је додатно допринело пропадању цркве.Поправљању цркве споља и изнутра приступило се после рата, тек крајем маја 1921. године.
За време последњег рата током деведестих година црква није страдала.
Вучевић је у четвртак започео посету састанком са премијером Републике Српске Радованом Вишковићем, градоначелником Источног Сарајева Љубишом Ћосићем и са начелницима општина, са којима је разговарао о кључним економским и инфраструктурним пројектима и изазовима са којима се суочавају локалне самоуправе и Влада Републике Српске.
Вучевић је рекао да је на позив ректора Универзитета у Источном Сарајеву посетио и Ректорат и да се, како је рекао, уверио да Универзитет у Источном Сараву има корене дуже од датума свог оснивања, да је део битисања и гарант опстанка српског народа на тим просторима.
Након тога Вучевић је са Вишковићем посетио Меморијални комплекс посвећен страдалим српским цивилима Сарајевско-романијске регије и положио венце заједно са премијером Вишковићем, у присуству Гарде.
Први дан посете завршен је промоцијом књиге и монографије „Култура Срба у Сарајеву 1468-1941“, где се и обратио премијер Србије и Спрске, као и министар културе Србије Никола Селаковић.
