Тужно је и помало глупо, али и врло предвидљиво, како је један део наше јавности реаговао на вест да ће председник Србије Александар Вучић у четвртак дати интервју Бранкици Станковић са ТВ Инсајдер.
И анонимни твитераши и „истакнути појединци“ (они за које Басара каже: истакнем ја вас на…) и овом приликом су демонстрирали висок степен менталне ограничености, својствен примитивним племенима која се удобно осећају само унутар ограде од коља која њихово село одваја од спољњег света.
Бранкица Станковић, пример новинарске храбрости, која је годинама била под полицијском заштитом због писања о криминалу, и цела њена телевизија, иначе „опозициона“ у актуелној номенклатури, засути су увредама међу којима доминира она да су се „продали Вучићу“, и претњом да они тај интервју „неће гледати“.
Занимљиво је да аутори оваквих порука нису свесни да на тај начин демонстрирају своју инфериорну позицију у односу на Вучића. Признају му да је сила са којом се не сме укрстити пут, непобедиво митско биће чији се глас не сме чути, нити видети његов лик, неко с ким је пораз у директном сукобу неминован.
Просто је невероватно да ова истина измиче и људима који би то по свом професионалном опредељену то морали да знају. Тако „маркетиншки стручњак“ Игор Авжнер, некада саветник Млађана Динкића а сада Здравка Поноша позива на бојкот Вучићевог интервјуа и пише „Како он нама 13 година, тако ћеми ми њему један сат“, потпуно несвестан да ова временска диспропорција није случајна и да најверније одсликава разлику међу њима. У свему. Као кад мува из басне слети волу на рог па га пита да ли му смета!
Друга једна јавна личност, академик Душан Теодоровић, оснивач Прогласа и агилни давача мишљења на разне теме, подржава Авжнеров бојкот (мува која је слетела на други рог) и каже да неће гледати Вучићев интервју јер је „Вучић ненадлежан“!
И то је аргумент озбиљног човека који на благајни САНУ за своју мудрост сваког месеца добија додатак од око 800 евра! Кад је Вучић „ненадлежан“, зашто се Проглас толико бави њиме, па је чак и свој политички програм насловио са Мере за „дан после“ Вучића?
И Авжнер и Теодоровић припадају оној групи „истакнутих личности ван странака“ у којој као запета пушка чекају својих пет минута чланови толико помињане прелазне владе. Парадоксално је, али њима заиста није потребно да знају шта политички противник мисли, говори и предузима.
Спрску опозицију чине људи једне идеје: „освојити власт у Србији“, којима се Александар Вучић испречио на путу. Они немају политички програм којим би парирали Вучићевом, па им је зато свеједно шта ће он да предузме, немају аргументе којима би се супротставили Вучићевим. Њихова је стратегија, и њихова такктика: „Дај нам власт, дај, дај, дај…“
Навикли су на Шолакове новинаре са којима нема изненађења, нити тешких питања, и убеђени су да су сви интервјуи унапред договорени. Незамисливо им је да постоје новинари са интегритетом и исти такви њихови саговорници међу политичарима.
Авжнера, Теодоровића и њихове другаре немогуће је убедити да је могућ другачији живот изван ровова у којима годинама чуче. Реците им да негде постоји свет у којем људи сучељавају идеје, да различито мишљење није разлог за линч, да се на власт долази изборима… и гледаће вас с мешавином неверице и страха.
Зато је лако замиислити их како у четвртак гасе телевизоре и пљуцкају себи у недра да се заштите од урока. Одвајкада људи тако раде кад виде чудо невиђено.
