Инфлација у Србији ће, према новој централној пројекцији Народне банке Србије, наставити да се креће у границама циља и у наредне две године, а то је 3,0 одсто плус минус 1,5 одсто, изјавио је данас вицегувернер НБС Жељко Јовић.
Он је на представљају фебруарског извештаја о инфлацији који је недавно усвојио Извршни одбор НБС рекао да би међугодишња инфлација почетком ове године требало да се креће око горње границе дозвољеног одступања од циља, при чему се не искључује могућност да се у неком месецу привремено нађе и незнатно изнад те границе.
„Након тога, инфлација би требало постепено да успорава и да се крајем године приближи централној вредности циља, што је ниво око кога ће се кретати до краја хоризонта пројекције“, рекао је он
Додао је да ће таквом кретању инфлације највише допринети и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација и очекивано ниже светске цене енергената.
„И долазак нове пољопривредне сезоне од маја, под претпоставком да буде просечна, треба да резултира појефтињењем воћа и поврћа, као и нижим трошковима у производњи хране. Поред тога, пројектовано кретање реалних зарада у складу с растом продуктивности треба да допринесе успоравању базне инфлације и њеном приближавању укупној инфлацији“, рекао је Јовић.
Навео је да су анализирали и феномен о коме се све више говори и у свету, а то је да током инфлаторних притисака брже расту цене јефтинијих брендова од скупљих брендова истих производа, који је познат као цхеапфлатион.
„Наша анализа је потврдила да је унутар категорије храна и пића у периоду од 2022. до 2024. године кумулативан раст цена јефтинијих брендова био за пет процентних поена виши у односу на скупље брендове“, рекао је он.
Јовић је навео да је потврђена и друга особина тог феномена, а то је да се највећа разлика у кретању цена јефтинијих и скупљих брендова јавља током најизраженијих инфлаторних притисака.
Позитивна динамика активности у привреди настављена је и у последњем тромесечју 2024. године, када је, према процени Републичког завода за статистику, међугодишњи раст бруто домаћег производа износио 3,3 одсто, а на нивоу године тај раст је достигао 3,9 одсто, нагласио је он.
Јовић је рекао да је и поред изузетно комплексних глобалних услова наша земља наставила да показује висок степен отпорности, при чему је Србија успешно остваривала све циљеве.
„Посебно бих истакао поново рекордан прилив по основу страних директних инвестиција од 5,2 милијарде евра у 2024, као и рекордне капиталне издатке државе од око шест милијарди евра, као значајне стубове извора финансирања инвестиција. И поред пуне реализације планираних капиталних издатака државе, фискални дефицит је био нижи од пројектованог и износио је два одсто БДП, што је резултирало наставком опадајуће путање јавног дуга, док су девизне резерве земље на рекордном нивоу“, рекао је Јовић.
Каже да на очувану и додатно ојачану финансијску стабилност указује раст степена динаризације и кредита и депозита, уз рекордну динарску штедњу грађана, која је премашила 190 милијарди динара, као и смањење показатеља проблематичних кредита на нову најнижу вредност од 2,5 одсто на крају 2024. године.
„Сви ти резултати су допринели да у 2024. години буде испуњен и један од најважнијих стратешких циљева Народне банке Србије и Владе – добијање кредитног рејтинга инвестиционог ранга. Агенција Стандард & Поор’с доделила нам је у октобру инвестициони рејтинг, а крајем прошлог месеца агенција Фитцх је задржала позитивне изгледе Србије за његово добијање, што оставља простор да приликом наредне ревизије добијемо инвестициони рејтинг и код ове агенције“, истакао је Јовић.
Навео је да су анализирали на који начин се мењала дистрибуција међугодишњег раста потрошачких цена у 2024. у односу на годину која јој је претходила.
„Резултати анализе су указали на то да се дистрибуција приметно побољшала за годину дана, да је знатно смањено учешће производа и услуга унутар потрошачке корпе који су забележили двоцифрен међугодишњи раст, као и да је повећан проценат (на око 25 одсто) производа и услуга који у 2024. нису поскупели, при чему је чак 100 производа и услуга имало ниже цене него годину дана раније“, рекао је он.
Остварена стопа привредног раста за 2024. била је незнатно виша у односу на новембарску пројекцију НБС, како је рекао, при чему су негативни ефекти суше на пољопривредну производњу били већи него што су проценили у новембру, али су они више него компензовани бољим остварењима у прерађивачкој индустрији, као и у услужним секторима.
„Позитиван допринос потекао је и од грађевинарства, захваљујући првенствено реализацији инфраструктурних пројеката планираних програмом Скок у будућност – Србија Експо 2027. Према нашој процени, тромесечни десезонирани раст бруто домаћег производа у четвртом тромесечју износио је око један одсто, а отприлике толико процењујемо и да износи ефекат пренетих тенденција (енгл. царрy овер) за ову годину“, навео је он.
Јовић је рекао да се позитиван допринос очекује и од извоза као резултат почетка серијске производње у аутомобилској индустрији, као и нових капацитета у енергетици, упркос и даље слабој екстерној тражњи, пре свега из зоне евра.
„При томе, због убрзања инвестиционог циклуса и раста приватне потрошње, ове и наредне године увоз робе и услуга ће расти брже од извоза, што ће за последицу имати негативан допринос нето извоза. У години одржавања изложбе Експо 2027. допринос нето извоза требало би да буде позитиван“, рекао је Јовић.
Вицегувернер је рекао да је НБС у 2024. смо на девизном тржишту нето купили 2.725 милиона евра како динар не би прекомерно ојачао, што је резултирало растом девизних резерви земље на 29,3 милијарде евра на крају године.
„Пројектујемо да ће учешће дефицита текућег рачуна у бруто домаћем производу на сличном нивоу као у 2024. бити ове и наредне године, а да ће се затим снизити на око четири одсто у 2027, чему треба да допринесе раст извоза услуга у години одржавања специјализоване изложбе Експо 2027, али и побољшање спољнотрговинске робне размене. Очувању повољне екстерне позиције и у наредном периоду допринеће висок и пројектно и географски распрострањен прилив страних директних инвестиција, који процењујемо да ће бити око прошлогодишњег рекордног нивоа“, навео је он.
Иако је средњорочним фискалним оквиром планирано да фискална политика буде издашнија за потребе реализације инвестиција планираних програмом Скок у будућност – Србија Експо 2027, НБС сматра да то неће нарушити опадајућу путању учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу, које је на крају 2024. износило 47,6 одсто.
Јовић је рекао да је то знатно испод границе мастрихтског критеријума од 60 одсто.
Каже да у периоду од претходног извештаја нису мењали ниво референтне каматне стопе од 5,75 одсто.
„Приликом доношења таквих одлука имали смо у виду да је, и поред кретања инфлације у границама циља, неопходно наставити са спровођењем опрезне монетарне политике. На опрезност упућују пре свега изражене геополитичке тензије и фрагментација светског тржишта, уз ризик од даљег раста протекционизма, што би за последицу могло да има раст цена енергената, примарних пољопривредних производа и других сировина у производњи, као и застоје у глобалним ланцима снабдевања“, навео је он.
Рекордне цене које су поједине прехрамбене сировине, попут какаоа и кафе, достигле на светским берзама такође, према његовим речима, изазивају забринутост у погледу светских цена хране, као и смањена понуда пољопривредних производа на домаћем тржишту услед суше током летњих месеци.
„С обзиром на то да се досадашње ублажавање монетарне политике у пуној мери пренело на каматне стопе на тржишту новца и кредита, што је резултирало и убрзањем кредитне активности, сматрамо да је потребно задржати опрезан приступ и у потпуности сагледати ефекте претходних смањења референтне каматне стопе на кретање инфлације и економске активности у наредном периоду“, рекао је он.
Истакао је да су представљене макроекономске пројекције засноване су на претпоставкама да се у наредном периоду неће у већој мери заоштрити геополитички односи и да протекционизам на глобалном нивоу неће даље знатније јачати.
„Ипак, постоји реалан ризик да се реализују такви неповољни сценарији и по глобални привредни раст, а тиме и раст једне мале и отворене економије каква је Србија. У тако комплексним околностима сматрамо да је важно да наставимо да јачамо домаће фундаменте и нашу отпорност на екстерне ризике, да наставимо да водимо одговорну економску политику и чувамо стабилност у сваком смислу. Само тако ћемо моћи да се задржимо на путу одрживог раста и развоја, очувамо инвестиционо и потрошачко поверење и да своје напоре усмеримо на даље јачање продуктивности и конкурентности наше економије и раст животног стандарда наших грађана“, навео је Јовић
Каже да смо прешли значајан део пута ка земљи са средњим нивоом дохотка и земљи која заслужује инвестициони рејтинг.
„То уосталом потврђује и оно што у свом извештају истиче агенција Fitch, а то је да нам је у периоду између 2018. и 2024. бруто домаћи производ по глави становника повећан за преко 80 одсто, као и велика тражња за динарским државним хартијама од вредности на првој аукцији одржаној ове године након добијања инвестиционог кредитног рејтинга. Када смо ухватили замајац, важно је и да истим путем наставимо“, поручио је Јовић.
Фото: НБС
