Како је најављено, данас би Митровачка гимназија требала да почне са редовном наставом, а часови ће, по речима руководства ове средњошколске установе, трајати по 30 минута. Подсећамо, након упозорења просветне инспекције да ће се им плате обрачунавати у оном проценту у ком су радили, професори се све више враћају на наставу.
Школе у којима наставе није било од почетка другог полугодишта припремиле су план надокнаде часова, али је још неизвесно када ће он почети да се реализује. Закључно са овом недељом ученици су, у појединим школама, изгубили 20 радних дана. У оптицају су до сада била три модела надокнаде- скраћење часова на 30 минута уз повећање броја часова у дану, наставне суботе или продужетак школске године, али се сада појавио и четврти, најмање популаран – сажимање градива.
Све се чешће помиње и померање пробе завршног испита који је планиран за 21. и 22. март, за недељу или две. Односно да буде одржан у априлу. У Министарству просвете кажу да пажљиво прате ситуацију, да анализирају све аспекте и да ће одлуку о евентуалном померању пробе мале матуре донети у наредном периоду.
„Министарство просвете, као и велики број директора, наставника и родитеља пажљиво прати ситуацију у школама. Анализирају се сви аспекти како би се донела најбоља решења у интересу ученика. Одлуке ће бити донете у наредном периоду, узимајући у обзир законске оквире и потребе свих учесника процеса образовањ“, кажу у министарству.
Модели надокнаде
Код ученика основних школа могућ је интензивнији рад, који би подразумевао да се часови скрате на 30 минута и да деца уместо шест или седам часова дневно имају осам или девет. Тај вид надокнаде часова може се комбиновати са радним суботама. У средњим школама, посебно гимназијама, тај облик надокнаде је тешко изводљив, јер су ђаци већ преоптерећени. Ту може да се примени други модел, неки вид сажимања програма и да се на једном часу обрађује нова лекција, али и утврђује градиво. У опцији је и да се продужи школска година за недељу дана.
Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних радника Србије каже да је најтежа ситуација у Моравичком округу и у Београду, где део школа уопште није имао наставу у другом полугодишту.
„Закључно са овом недељом то је 20 радних дана. То може да се надокнади, али под хитно. Још једна недеља да се дода и ја не знам како ће се надокнадити. Ако продуже школску годину помера се завршни испит за осмаке, неће бити како је планирано 16, 17. и 18. јуна, већ може да буде 23, 24. и 25. јуна. Онда се улази у јул са објављивањем листе жеља, уписом у средње школе“, рекла је она, додајући да је слично и са уписом матураната гимназија и средњих стручних школа на факултете. Сматра да је прави тренутак да држава одреагује и преузме одговорност.
Напомиње да ће дешавањима у школама у Србији највише бити погођени ђаци који су планирали да школовање наставе у иностранству, јер школе и факултети у Британији, Италији или Немачкој неће чекати надокнаду часова у Србији. Има и оних који излаз из ове ситуације виде на потпуно другачији начин. Више од 2.000 родитеља из Новог Сада поднело је захтев за хитно заустављање школске године у свим школама на територији Јужнобачког округа, преноси портал Бебац.
Као главне разлоге навели су нарушену једнакост међу ученицима, небезбедност у школама и психолошку, педагошку и дидактичку недоследност у извођењу наставе. Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије сматра да би завршетак школске године у марту био можда „најправедније решење оног што се дешавало у претходних неколико месеци у систему образовања“.
Фото: Pexels
